Udruženje „Dobrodetelj“ objavilo je u ediciji „Dobro dete“ ilustrovanu knjigu „Srpski junaci. Od Kosovskog boja do Košara“, u kojem je predstavljeno 12 ličnosti koje su, prema oceni autora, obeležile srpsku istoriju. Tekst za knjigu napisao je istoričar Milan Bojić, a prate ga ilustracije Vladimira Krstića Lacija.
U knjizi namenjenoj deci uzrasta od sedam do petnaest godina opisane su značajne bitke u kojima su junaci srpske istorije postali slavni, a među njima su Miloš Obilić, Knez Lazar, Despot Stefan Lazarević, Karađorđe, Hajduk Veljko, Marko Miljanov, Milunka Savić, Vojvoda Vuk, Mika Madžarević, kao i heroji novije srpske istorije – pilot Milenko Pavlović, Boško Perić Peša iz Republike Srpske, Jaguar i Grubi, junaci s Košara.
Istorija zanimljivija od holivudskih filmova
Najveći izazov za autora teksta, istoričara Milana Bojića, bio je kako prilagoditi sadržaj knjige današnjoj deci, naviknutoj na savremenu tehnologiju, kompjutere, tablete i mobilne telefone.
„Kao model za knjigu o srpskim junacima poslužila su brojna izdanja te vrste iz Rusije, namenjena deci, kao i jedno italijansko izdanje. Ovi projekti rađeni su u saradnji sa psiholozima i pedagozima, što nam je poslužilo kao dragoceno iskustvo u radu na knjizi. Prvi deo knjige sadrži istorijski proverene, istinite, ali romansirane opise bitaka u kojima su se proslavili srpski junaci, dok su u drugom delu knjige navedeni kratki istoriografski podaci o svakom od njih“, kaže Bojić.
Autor dodaje da se trudio da priču o svakom junaku gradi na filmski, „holivudski“ način, da tekstovi budu kratki, ispunjeni akcijom i emocijama.
„Svaka priča nosi neku pouku i to sam naglasio i u uvodnom obraćanju deci: Svaki put kada štitite slabijeg, kada pomažete nemoćnom, kada ste pravedni i vredni, kada volite svoje bližnje i svoju zemlju, junački duh predaka oživljava u vama“, ističe Bojić.
Autori su, napominje on, svesni da je broj važnih ličnosti koje su svojim junaštvom obeležile srpsku istoriju mnogo veći, ali da su odlučili da taj izbor svedu na 12 junaka, kako sadržaj knjige ne bi bio preobiman.
Marko Kraljević – Nesaglasje tradicije i istoriografije
On napominje da se kao autor trudio da u izbor uvrsti samo one ličnosti iz srpske istorije o čijim podvizima postoje istoriografski provereni podaci, te tako u njoj nema, recimo, Marka Kraljevića.
„Naša epska tradicija i narodno predanje kažu da je Marko Kraljević bio veleiki junak. Ipak, u istorijskim izvorima ne postoji zapis ni o jednom njegovom junaštvu. Zvanična istoriografij smatra da on nije bio junak, da je bio turski vazal. Ja ne bih s punom sigurnošću tvrdio da je zvanična istoriografija u svemu u pravu, jer to što nemamo izvore ne znači da on nije bio junak, ali nemamo ni dokaze za to. Pošto je reč o knjizi za decu, cilj nam je bio da podaci koje navodimo budu potpuno provereni i da ne zbunjujemo mlade čitaoce poređenjem zvanične istoriografije i tradicije“, objašnjava Bojić.
Naš sagovornik dodaje da je ideja autorskog tima bila da se izdanjem obuhvate ličnosti sa svih područja na Balkanu na kojima žive Srbi, pa su se tako u knjizi našle i priče o crnogorskom junaku Marku Miljanovu i Bošku Periću Peši iz Republike Srpske.
„Svakako smo želeli da spomenemo i žene, tako da je tu Milunka Savić, nesumnjivo veliki heroj i u ratu, i u miru. Ima još junaka što se žena tiče, možemo spomenuti Sofiju Jovanović, koja je se istakla u Balkanskim ratovima. Mnogo je i drugih žena i muškaraca koji su zaslužili da budu u jednom ovakvom izboru, ali ovo je tek početak i biće prilike da to ispravimo u narednim izdanjima“, navodi Bojić.
Istorija se ponavlja onome ko je zaboravlja
„Kod nas, nažalost, ima mnogo junaka koji nisu našli svoje mesto pod istorijskim suncem, jer smo mi narod koji lako zaboravlja svoje junake i velikane. Nažalost, istorija pokazuje da se mnogo puta ponavlja onome ko je zaboravlja. Mi nemamo elementarno poštovanje prema jasenovačkim žrtvama. Moramo mnogo da naučimo o tome kako se poštuju sopstvene žrtve jer, ako to ne naučimo, bojim se da će nam se istorija i nadalje ponavljati“, upozorava naš sagovornik.
On podseća na Mihajla Miku Madžarevića, zaboravljenog junaka iz Prvog svetskog rata, koji je svojom spretnošću i inteligencijom u više navrata uspeo da preokrene tok sukoba i da omogući srpskoj vojsci i saveznicima da napreduju u borbi protiv neprijatelja.
„On je na Solunskom frontu uspeo na genijalan način da osvoji jedno mitraljesko gnezdo Bugara i time omogućio napredovanje saveznicima. Glavnokomandujući Živojin Mišić skinuo je odlikovanje sa svojih grudi i stavio ga na njegove. On je posle rata radio u nekoj fabrici, šećerani, posle toga je emigrirao u Ameriku. Smatran je za jednog od najsposobnijih vojnika u Prvom svetskom ratu, mnogo je zadužio naš narod, a mi smo ga zaboravili“, podseća Bojić.
Bolna tema – četnici i partizani
Na pitanje zašto u knjizi nema nijednog junaka iz perioda Drugog svetskog rata, naš sagovornik napominje da autori nisu želeli da zadiru u „bolnu temu četnika i partizana“.
„Bilo je junaka i među jednima, i među drugima, ali je naš narod u vezi s tim pitanjem veoma podeljen. Kada je reč o Drugom svetskom ratu, velika je razlika između nas i Rusije. U Rusiji je Drugi svetski rat ono što je za nas Prvi svetski rat. Nama su identitet i nacionalna tradicija, sve ono što jesmo, povezani s Prvim svetskim ratom. To je kao u psihlogiji: kao kada čovek uradi nešto loše u životu pa želi to da potisne, tako i u istoriji – naš narod kao da ima potrebu da potisne period Drugog svetskog rata, ne zbog samog rata, nego zbog jezive podele u to vreme“, smatra Bojić.
On, međutim, kaže da to što u prvoj knjizi autori nisu želeli da obrađuju kontroverzne teme, ne znači da u narednim izdanjima neće to učiniti.
Knjigu je ilustrovao Vladimir Krstić – Laci, autor koji je mnogo puta nagrađivan u Srbiji ali i u EU za svoje ilustracije i stripove. Knjiga je velikog formata tako da ilustracije odaju snažan utisak ne samo svojim kvalitetom već i svojom veličinom.
Udruženje „Dobrodetelj“ do sada je objavilo četiri knjige u ediciji „Dobro dete“: „Priče o dobroti“ beloruske autorke Elene Mihalneko, „Kad je Car bio mali“ po priči vladike Nikolaja Velimirovića, koju je ilustrovao i priredio Dragan Lazarević - De Lazare, knjigu „Nebo je granica“ Bojane Marković, namenjenu tinejdžerima i „Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara“.
