NOPS i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine objavili su „crnu listu“ trgovaca na internetu iz Srbije, na kojoj se nalazi 98 nelegalnih trgovaca, sa ciljem da se potrošačima ukaže na adrese na kojima nije bezbedno vršiti kupovinu.
Nova „crna lista“ nelegalnih trgovaca
„Ono što potrošači gube je svako moguće pravo i bilo kakvu zaštitu. To je osnovna stvar zbog koje treba izbegavati i ne kupovati od nelegalnih trgovaca. Zbog toga smo mi i pokrenuli akciju, ovo je samo početak. Mi smo objavili samo prvi deo koji se odnosi na obuću i odeću, ali tu su i drugi suplementi, trgovci drugim preparatima i stvarima, tako da je lista dosta velika“, ukazuje Papović za Sputnjik.
Potrošačka prava koja se gube kupovinom kod neregistrovanih trgovaca na internetu pre svega se odnose na nemogućnost povraćaja novca koji je Zakonom o zaštiti potrošača jasno definisan i predviđa rok od 14 dana za povraćaj robe koja potrošaču ne odgovara iz bilo kog razloga, pod uslovom da je ona neoštećena i da nije korišćena. Takođe se gubi i pravo na reklamaciju jer se ovim putem ne dobija fiskalni račun, s obzirom na to da ni samo lice koje se oglašava kao trgovac nije registrovano i ne ispunjava svoje obaveze prema državi.
Papović veruje da će sadašnja i proširena „crna lista“ takozvanih trgovaca uticati na prodaju u smislu odustajanja kupaca od kupovine, i to bi trebalo da bude prvi korak zaštite.
„Drugi korak je ozbiljniji inspekcijski nadzor. Kada ćemo dotle doći, koliko će se ta služba ojačati, ja to u ovom trenutku ne mogu da kažem. Ali sasvim je sigurno da sa ovom listom pokrećemo mnogo ozbiljniju priču i mnogo ozbiljniju kampanju zaštite potrošača u kupovini preko interneta“, uveren je naš sagovornik.
Rigoroznije kazne i ozbiljnija kontrola
NOPS se, prema Papovićevim rečima, trudi da rad na „crnoj listi“ dovede do pravog efekta, kao i da se inicira angažovanje državnih organa u suzbijanju ovih kanala nelegalne trgovine:
„Ja ću veoma brzo tražiti i sastanak sa novim ministrom trgovine. Razgovarali smo o tome i pre dve godine, sve smo ovo najavljivali, pa se napravio i Zakon o elektronskoj trgovini, ali moraju da se usvoje i izmene tog zakona, da budu kazne još rigoroznije i da bude mnogo ozbiljnija kontrola“.
Cilj angažovanja NOPS-a je, kako kaže naš sagovornik, da ne bude anonimnih trgovaca na društvenim mrežama, odnosno da ne može neko da se zove Miki Maus ili spejsšatl, već da svi koji se bave trgovinom moraju da budu registrovani kako bi se zakon i na njih odnosio.
Sekretar Udruženja za trgovinu pri Privrednoj komori Srbije Žarko Malinović, ukazuje za Sputnjik da Zakon o trgovini i Zakon o inspekcijskom nadzoru daju nadležnost koordinisanoj akciji tržišne inspekcije, MUP-a i drugih organa da utiču na fizička lica koja se u slučaju elektronske trgovine pojavljuju kao pošiljaoci određene robe:
„U konkretnim slučajevima kada je inspekcija delovala, pokazivalo se da su to često zloupotrebljeni podaci određenih fizičkih lica koja nisu stvarni pošiljaoci, pa smo imali i komične situacije gde je čak kao adresa pošiljaoca bila navedena policijska stanica u konkretnoj lokalnoj zajednici“.
Borba protiv sive ekonomije kreće od pojedinca
Ono što je prema njegovim rečima važno, to je da inspekcijski organi budu dodatno informatički osposobljeni, softverski i hardverski, kako bi mogli da pronalaze takve stranice predstavljajući se kroz „misteri šoping“ kao potencijalni kupci i da upozoravaju platforme poput Fejsbuka i Instagrama da se radi o kršenju zakona.
„Mi smo imali par primera gde je konkretno Fejsbuk reagovao i ukidao određene stranice tog tipa, tako što su naši inspekcijski organi u saradnji sa nama, a radilo se o trgovini dijetetskim suplementima, sugerisali da se radi o trgovini robom koja je zabranjena i da se radi o ilegalnoj trgovini, i na taj način smo mi uspeli da oborimo par stranica“, svedoči Malinović.
Malinović poziva i sve građane da iskoriste mogućnost prijave profila na društvenim mrežama, kako bi one bile ugašene od strane samih vlasnika platformi na kojima se oglašava nelegalna trgovina.
„Jako je važno da svi zajedno, i privreda i državni organi, ali i mi kao potrošači delujemo kako bismo s jedne strane omogućili da državni organi sankcionišu takve, a sa druge strane da i mi kao potrošači podižemo svoju svest, ali i svest svih svojih prijatelja da ne koriste takve platforme. Borba protiv sive ekonomije kreće od svakoga od nas, onog trenutka kada odbijamo da sarađujemo sa onima koji nelegalno posluju, bez obzira o kom segmentu poslovanja je reč“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Saznajte: Ko zarađuje u vreme korone?
