Jedan norveški klub bi ostao samo to, klub u kome vlada rasulo takvih razmera da navijači moraju da opominju igrače, te da kasnije budu i tuženi od strane trenera, koji se našao uvređenim jer je on bio odgovoran za odnos fudbalera prema obavezama.
Gotovo tri decenije kasnije, za taj jedan norveški klub ponovo zna ceo svet – on se zove Bode/Glimt i najseverniji je nacionalni šampion u istoriji fudbala.
Kako za Sputnjik apostrofira Vladimir Novaković, sportski novinar i komentator Sport kluba, u svetu fudbala ne postoji nijedan šampion iz severnijeg grada od Bodea, smeštenog na 1.200 kilometara udaljenosti od Osla, prestonice Norveške.
Daleko poznatiji klubovi poput Moldea, Valerenge, Rozeborga, Stabeka, svi su u prethodnoj takmičarskoj godini gledali u leđa timu sastavljenom uglavnom od lokalnih momaka kojima je uprava u pomoć dovela retke strance.
To se pokazalo kao recept za čaroliju – ponosno noseći ime grada (Bode) i u svojstvu nadimka osnovni naziv kluba osnovanog 1916. godine (Glimt) ekipa trenera Ćetila Knutsena je u sezoni postigla 103 gola na 30 utakmica, osvojila 81 bod, 19 više od prvog pratioca, ekipe Moldea i stigla do prve titule nacionalnog šampiona u istoriji.
Rokada na pozicijama se dogodila 2017. godine, kada je Bode ispao iz elitnog ranga takmičenja, ali je uprava verovala u Knutsena, trenera poznatog u skandinavskim okvirima po radu u manjim klubovima, poput Osanea.
„Knutsen je neverovatno dobio otkaz 2016. u tom klubu iako mu je obezbedio najbolji plasman u prethodnih 20 godina i uveo ga iz trećeg u drugi rang takmičenja. Opstali su, pomerili se naviše, ali je dobio otkaz. Bjerkan ga je pokupio kao asistenta, našli su zajedničku ideju i vratili Bode nazad u elitno takmičenje posle samo jedne godine. Da, odmah su okarakterisani kao kandidati za ispadanje, prve sezone su odigrali solidno, a u drugoj su postali vicešampioni“, dodaje Novaković.
Šok u norveškom fudbalu! I odmah komentari – „uživajte dok možete, niste vi dovoljno dobri“.
„Kockice su se sklapale, problem je bio nedostatak napadača, sve drugo je bilo kako treba i stiglo je kao posledica sprovođenja plana usvojenog pre četiri, pet godina. On je podrazumevao da u seniorskom timu igraju uglavnom momci koji su potekli u mlađim kategorijama, a ustanovljeno je i da ceo klub, u svim uzrastnim kategorijama, mora da igra u formaciji 4-3-3, u kojoj je leva strana terena ofanzivna, a desna defanzivna“, objašnjava Novaković.
Produkt takvog sistema je i Jans Peter Hauge, fenomenalni 21-godišnjak koji je pune četiri godine bio prvotimac Bodea, pre nego što je u oktobru ove godine potpisao petogodišnji ugovor sa slavnim Milanom.
„Sa toliko malo godina on je uspeo da odigra više od stotinu utakmica za Bode, klub je čuvao okosnicu domaćih igrača i doveo napadača Kaspera Junkera iz Danske, čime je dobio ono što mu je falilo – pretnju za rivale i iz vazduha i sa zemlje. U celoj priči je veoma značajna uloga Patrika Berga, centralnog veziste sa kojim je sve počelo i sve završavalo u igri ekipe, ali je tim nastavio da igra sjajno čak i posle njegove povrede“, dodaje Novaković.
Fenomenalni brojevi, gotovo četiri postignuta gola po utakmici, sve je bilo idealno za Bode u momentu kada je svet zahvatila epidemija virusa korona.
Norvežani su taj momenat dočekali na proputovanju Španijom, gde su ostali i, za razliku od drugih ekipa, nastavili da treniraju u dozvoljenim okolnostima, posle čega su kao „zapete puške“ ušli u nastavak sezone.
„Krenuli su našpanovano, ludački, deset utakmica u nizu su pobedili, dobijali su protivnike sa po 6:1, 5:0. U tome su značajan faktor bili Danci, pomenuti napadač Junker i vezista Filip Sinkernagel, koji je bio vodeći u svim mogućim statističkim parametrima“, ističe Novaković.
I to je ključ svega – stabilna i konstantna ideja u mlađim kategorijama, retki, ali kvalitetni stranci koji prave razliku.
„Bode skuplja sve talente iz tog severnog regiona Norveške, a to je populacija od 200-250.000 ljudi, a vremenom je postao i porodični klub, s obzirom na to da su kroz generacije njegov dres nosili mnoga braća, očevi, sinovi, sinovci... I ideja je jasna, vidi se iz slučaja Haugea, dao je toliko klubu sa toliko malo godina, doneo četiri miliona evra od Milana i otvorio prostor nekom novom klincu iz omladinske škole, a takav će sigurno postojati“, ističe Novaković.
Pa, ako neko bude umeo do da prepiše u Srbiji, bar neka proba, ne mora nužno da košta ništa, a može mnogo da donese, ako upali i ako se sve uradi onako kako treba, na norveški hladan, racionalan i pametan način.
►
►
