Amerika iza kulisa: Ko vuče konce iz „utrobe čudovišta“

Duboka država je čest pojam u alternativnim medijima, a odnosi se na skriveni politički poredak, takozvanu vlast iz senke.

Dubokoj državi odgovara da ekonomske, verske i političke elite koje dominiraju svetskim javnim mnjenjem ostaju na vrhu uprkos promeni predsednika Amerike svake četiri godine.

Međutim, čini se da je američka dominacija u padu. Poslednja vlada koju je vodio Donald Tramp podstakla je unutrašnju krizu u zemlji i među neprijatelje svrstala svoje istorijske strateške saveznike. Pogoršana ekonomska, politička i socijalna kriza razbila je medijsku masku nekadašnje svetske sile i prve planetarne ekonomije iako američki dolar i dalje vlada tržištima.

Tokom tri decenije istraživanja, istoričar Vladimir Akosta posvetio se otkrivanju laži koje stoje iza moći Sjedinjenih Država.

Njegova knjiga „Čudovište i njegova utroba“ je kritička studija američkog društva - Akosta detaljno opisuje kulturu vladavine koja se izdigla nad ostatkom sveta i koja je, iako se čini da je vojna moć bila centralna osovina njene dominacije, zapravo nametanjem mitova kontrolisala svet.

U razgovoru za Sputnjik, Akosta govori o tome šta bi moglo da postane najveća politička kriza u istoriji SAD nakon rata između Severa i Juga.

SAD nisu demokratske

Akosta objašnjava da je poredak, koji je nazvan dubokom državom, na snazi u SAD već duže vreme. On dodaje da je kao i celokupna američka spoljna politika usmeren na održavanje hegemonije i da se zasniva na doktrini „manifest sudbine“, prema kojoj ta nacija, američka, pretpostavlja da je izabrana i predodređena da se širi božanskim autoritetom. Ovaj poredak, više ne toliko skriven, počeo je da dobija svoj oblik u drugom mandatu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, a tokom Drugog svetskog rata u potpunosti je bio uspostavljen.

„U svom poslednjem govoru, predsednik Ajzenhauer se upravo osvrnuo na tu duboku državu nazvavši je industrijsko-vojnim kompleksom, podrazumevalo se da je bila posrednička, a od tada je to samo jačalo i dominiralo. Ključ svega ovoga je da je Sjedinjene Države nisu, i nikada zaista nisu bile, demokratija “, objašnjava on.

„Sjedinjene Države su od usvajanja Ustava 1787. godine uvek imale društvo koje nije demokratsko“, dodaje.

Venecuelanski istoričar i filozof otkriva da je ono što se svetu predstavlja kao demokratija zapravo sistem drugostepenih izbora, gde elektorski koledži prevladavaju glasovima građana i u kojima se dve stranke smenjuju na vlasti.

„Na izborima u SAD se o visokoj politici ne raspravlja, visoku politiku kuje duboka država, koja je danas ekonomska, politička, vojna, tehnološka i pre svega medijska država. Sve se radi tajno, a na izborima se raspravlja samo o manjim stvarima - podržava se abortus ili ne podržava abortus - takve stvari. Tako se američki izborni sistem predstavlja kao demokratski, što u stvari nije“, kaže Akosta.

Američki građanski rat nije se ticao ropstva

„Navodi da su poslednji izbori najvažnije političko takmičenje u istoriji SAD tek treba da se potvrde u budućnosti. Najveće američko političko takmičenje je bio građanski rat, secesionistički rat koji se dovodi u vezu sa ropstvom, što je obmana“, smatra Akosta.

Govoreći o poslednjim predsedničkim izborima u Americi, Vladimir Akosta se osvrnuo na rat između Severa i Juga SAD, kao najznačajniju krizu u toj državi. 

„Linkoln je bio rasista i u taj rat je ušao u savezništvu sa robovlasničkim državama. Više puta je izjavio da za njega glavno pitanje nije ništa vezano za ropstvo, već za jedinstvo zemlje“, ističe on.

Prema rečima istoričara, rasizam je bio isti, ali su razlike u ekonomskim modelima bile sve veće, mada je Sever mogao bez ropstva, ali je za Jug taj sistem bio podrška u proizvodnji sirovina za izvoz. Sever je prevladao svojim modelom ekonomske proizvodnje.

„Na kraju, SAD su bile sposobne da od 1865. i sledećih 30 godina stvore ogroman industrijski rast kako bi konačno postale industrijska sila sposobna da se suoči sa evropskim silama“, navodi on.

Predsednici ne vladaju, ali ...

Prema mišljenju venecuelanskog pisca, američki izbori su spektakl koji prodaju kao demokratiju a izabrani predsednik je marioneta poretka koji deluje s najvišeg nivoa i s planom za globalnu dominaciju koji ili republikanci ili demokrate u potpunosti poštuju.

„Oni (Biden i Tramp) su  slabi lideri, ali očigledno to nije bitno da biste bili predsednik Sjedinjenih Američkih Država“, naglašava on.

Međutim, nedavni predsednički izbori sugerišu još jedan scenario. U Americi kandidat koji gubi odmah se predaje. Trampov postizborni postupak uzdrmao je takav američki poredak.

„Tramp će nastaviti da vodi politiku suprotstavljanja Bajdenovoj vladi i priprema se da bude kandidat na sledećim izborima, a to je nešto što se dešava u Latinskoj Americi, nešto što se dešava u drugim zemljama, ali što se nikada ne dešava u SAD“, naglašava.

„Sa Trampom je počela bitka koja nije samo politička, to je bitka koja ima veze sa ogromnim problemima koji su se pokrenuli u SAD, rasnim i ekonomskim problemima, problemom pandemije, problemom pretnje raspadanjem države. Sve to stvara istinski ozbiljnu krizu u SAD. Ovo su možda bili najvažniji izbori u istoriji, ali to zavisi od toga šta će se dogoditi u narednih nekoliko godina“, ocenjuje on. 

Akosta objašnjava da se američka kriza manifestuje već dugi niz godina. Međutim, Tramp je u svom krstaškom ratu protiv globalizacije pogoršao stvari.

Postoji konfliktna situacija koja više nije samo politička kriza, to je ekonomska kriza SAD, dodaje.

„Postoje čak i obrisi građanskog rata i secesije, a da će se to i dogoditi, za sada je, naravno, hipoteza. Sadašnja kriza američkog sistema možda dovede do otcepljenja ili građanskog rata, ali svakako uvodi SAD u teške godine sa predsednikom poput Bajdena i protivnikom koji pokušava da mu zagorča život kao što je to slučaj sa Tramom“, navodi Akosta.

„Bez iluzija“

Za Vladimira Akostu, narodi celog sveta, ali posebno Latinoamerikanci, imaju izazov da prevaziđu hegemoniju Sjedinjenih Država. Latinska Amerika je žrtva vojne, političke, finansijske i medijske agresije. Njen identitet je zamagljen da bi se njome dominiralo.

„Za četiri godine Latinoamerikanci će proslaviti 200. godišnjicu bitke kod Ajakuča, bitke koja nas je konačno oslobodila španskog kolonijalizma. Bilo bi tužno kada bismo je obeležavali vezani za suverenu, kolonijalističku vlast imperijalističkih SAD bez nade i pokušaja da se nađe put koji nas približava slobodi, suverenitetu, nezavisnosti“, naglašava.

„Politika latinoameričkih zemalja trebalo bi da bude politika traženja suvereniteta, traženja nezavisnosti, bez iluzija u vezi sa SAD i pripreme za vrlo tešku situaciju. Ipak, postoji i pozitivan aspekt - sila SAD slabi i to je dobro za ovu planetu“, zaključuje Akosta.

Pročitajte još:

• Da li će Bajdenu biti lakše da vlada Amerikom nego Trampu
• Bila jednom Amerika: Crna stranica novog totalitarizma koji nepovratno menja svet