Kako je rekao, autorka Margaret Salivan, koja je bila urednica bratskog po ideologiji lista ─ „Njujork tajmsa“, sada uči studente upravo tome ─ šta je sloboda medija. Prema njenim rečima, Tramp je novinare nazivao „neprijateljima naroda“, a njihove medije ─ prenosiocima „fejk njuza“.
Salivanova smatra da je najgore što sama po sebi šteta od njegovih reči neće nestati ─ treba nešto uraditi, jer širom sveta svi nedemokratski ljudi sada takođe napadaju novinare.
„U tom smislu bismo mogli da kažemo mnogo toga na osnovu brojnih očiglednih stvari: 'Da li je sloboda kada demokratski mediji blokiraju 46-minutni govor predsednika zemlje u kojem on govori kako su demokrate varale na izborima? Ili o tome kako funkcionišu sistemi za pretragu i šta onaj koji traži dobija od njih?“, pita se ruski ekspert.
Kako je rekao, „takođe bismo mogli da pomognemo Margaret da opiše najtužniju posledicu činjenice da su novinari jedne ideologije, jednog pravca, izdali svoju publiku pokušavajući da stvore neku svoju sliku sveta. Rekli bismo da su posledice u tome što se druga polovina Amerike isključila sa fabrike laži i prebacila na sopstvene, alternativne medije, o kojima je malo ljudi čulo još pre četiri godine“.
On predlaže da je bolje videti šta „naša junakinja“ predlaže da se učini povodom toga.
„Na primer, Bajden bi na novu poziciju trebalo da postavi specijalnog predsedničkog izaslanika za slobodu medija ─ nekog od uglednih novinara. I dodaćemo da se takva osoba može zvati Margaret, a prezivati Salivan, ili pak, može da bude u pitanju i njena prijateljica ili prijatelj. I ova besprekorna osoba moraće da ima visoke standarde slobodnih medija ne samo u Americi, već i u celom svetu i na silu, uz podršku Stejt departmenta i drugih stubova supersile. Takođe predsednik Bajden mora svakodnevno da razgovara sa novinarima i da im govori istinu“, dodao je Kosirev.
Istina je ništa drugo nego sila
Komentator smatra da ona ne može više ništa od toga da predloži. Kako je rekao, tu nastaje mnoštvo dubokih misli.
„Na primer, kako znati koja je istina istinskija i zašto? Da li jednostavno zato što to kažu specijalni izaslanik i Bajden lično? I još jedno pitanje. Šta je istina? Zatim, šta je sa veoma dubokom idejom da zapravo ne postoji stvarnost i istina, već postoji nešto što svaka osoba oseća i vidi, a druga osoba oseća nešto sasvim drugo. I sanja li filozof Čuang Ce da je leptir, ili leptir sanja da je on Čuang Ce, koji sanja da je leptir. Ukratko: šta je istina, brate? Ništa drugo nego sila“, istakao je on.
S tim u vezi, on je rekao da „jednoj takvoj Margaret nije pošlo za rukom“, ali da postoje i jači ljudi. Konkretno, Kosirev je imao na umu trio mislilaca predvođenih američkim društvenim analitičarom Fransisom Fukujamom, koji je bukvalno istog dana objavio u drugom listu razmišljanja o tome „kako spasiti demokratiju od tehnologije“, odnosno kako srušiti medijski monopol nekoliko platformi poput Fejsbuka ili Tvitera.
„Primetićemo da se u vezi sa 'monopolom na istinu' brinu ljudi sa istog demokratskog krila. Trebalo bi da se raduju ─ društvene mreže i druge 'neutralne platforme za diskusiju' pomogle su državnom prevratu i nastavljaju da cenzurišu upravo tu neutralnost u korist istine demokrata“, istakao je ruski ekspert.
Prema njegovim rečima, Fukujama i njegove kolege su veoma zabrinuti.
„Ali Fukujama i njegove kolege su ozbiljno zabrinuti ─ ne bi trebalo da postoje tako velike korporacije koje imaju takav monopol na 'političku komunikaciju'. To je 'jedinstvena pretnja dobro funkcionišućoj demokratiji'. Ispostavlja se da su ovi giganti u privatnom vlasništvu u stanju da promene čitav politički sistem. Šta uraditi, da li primeniti antimonopolsko zakonodavstvo i rastaviti svakog giganta na delove? Ali ovde postoje poteškoće, jer to zakonodavstvo u Sjedinjenim Američkim Državama ne funkcioniše dobro, što je dovelo do neviđene koncentracije vlasništva u svim oblastima, ne samo informacionoj. A ta koncentracija dovela je do mnogih trenutnih problema“, rekao je on.
Komentator novinske agencije „Rusija sevodnja“ je naveo da Fukujama smatra da ipak postoji izlaz.
„Ali još uvek postoji izlaz, kažu Fukujama i koautori. Potrebno je naći sredinu ─ sisteme nezavisne od giganta koji bi pomogli korisniku da prilagodi protok informacija u skladu sa svojim interesima“. Odnosno, kako je rekao, ti „posrednici“ treba da rade posao koji se smatrao dužnošću poštenih i neutralnih medija ─ da publici pokažu čitav spektar mišljenja u društvu i svetu, a ne da filtriraju istinu.
„Osim što će sprečiti publiku da i uz pomoć te 'sredine' dobije isti rezultat kao danas ─ jedni žive u svetu ispravnih ideja i ideja levice, dok drugi uranjaju samo u ideje desnice i loše ideje? Spor se nastavlja“, dodao je on.
„Ali ipak, šta zaista muči Fukujamu i ne samo njega? Pokušaj osvajanja ideologije doveo je do rezultata potrebnih demokratama. Zar nije dobro? Ne. A vi zamislite, govori Fukujama, da pravo na vlasništvo nad informacionim super-korporacijama pređe na pogrešne ljude ─ one koji su Trampisti. Ne, niko uopšte ne bi trebalo da ima takvu moć“, naglasio je Kosirev.
Ponavljanje sovjetskog eksperimenta
Kako je rekao, kao pogovor uz ovaj beznadežni razgovor, možemo se podsetiti da je postojao sovjetski eksperiment. Autor ističe da postoji mnogo odgovora zašto on nije uspeo i da svi su tačni. Međutim, naveo je da je među njima i taj da su osnivači eksperimenta smatrali su da su svemoćni, jer su fizički mogli da kontrolišu sve informacije koje su dospevale do sovjetskog čoveka.
Ispravnost takvih informacija, objašnjava ekspert, nije trebalo da nadgledaju „neki Margaret Salivan i Džo Bajden“, već ogromna ideološko-birokratska mašina koja je stvarala istinu o svim pitanjima.
„Ali nije uspelo. Nisu uzimali u obzir biološku specifičnost čoveka, odnosno radoznalost koja ga tera da traži alternativne izvore informacija i pronađe ih. Ali to je bilo još u veku 'pre interneta'. Ono što se dogodilo sa Amerikom i Zapadom u celini izgleda ovako ─ samoproglašena ideološka elita pokušala je da ponovi sovjetski eksperiment monopolizacije istine na novoj tehnološkoj osnovi. To je rezultiralo time da je stvorila snažan otpor u sopstvenim zemljama, a da ne pominjemo druge narode i civilizacije. Videćemo šta će biti dalje, ali definitivno neće biti moguće da neko u Vašingtonu postane arbitar istine“, zaključio je ekpert.
