Odgovarajući na pitanje RT-a ko je stvarna vlast u Ukrajini, Dobkin je odgovorio: „Američka ambasada“.
On je primetio promene koje su se dogodile u stavovima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i rekao da je uveren u to da iza toga stoji „veoma ozbiljan spoljni uticaj“. Kako je rekao, ambasada SAD menja stavove ukrajinskih političara i ne ustručava se od toga.
„Odnosno, ako nešto treba da proguraju, Amerikanci pozivaju ministra da dođe, nisam pogrešio – pozivaju ukrajinskog ministra, daju mu naloge, zatim prave zajedničko saopštenje, fotografišu se: otpravnica poslova je žena i ministarka“, objasnio je.
Dobkin je uporedio odnose kijevske administracije i američke diplomatske misije sa vremenima Zlatne horde.
„I to je glavna potvrda da ambasada SAD ima stvarnu vlast nad Ukrajinom. Sećate li se iz udžbenika iz istorije kada su ruski kneževi išli po ‘jarlik’ (zvaničan dokument koji je potvrđivao njihovo pravo da upravljaju svojim kneževinama) u Zlatnu hordu, u područje savremenog Astrahana. Oni su dolazili, dobijali dozvolu na upravljanje nekom teritorijom i davali neke garancije, preuzimali obaveze da će podržavati politiku ljudi koji su donosili odluku o imenovanju...“, objasnio je bivši gradonačelnik Harkova.
Prema njegovim rečima, „isto to se i sada događa, prosto se sve to iz Astrahana premestilo u Kijev“.
„U Kijevu se nalazi Zlatna horda, a ona se zove ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Ukrajini“, istakao je on.
Bivši poslanik je takođe rekao da Kristina Kvin, otpravnica poslova SAD u Kijevu koja je na toj funkciji od januara ove godine, ima veću stvarnu vlast od samog Zelenskog.
„Tamo čak nije ambasador, već otpravnik poslova, to uopšte nije ambasador. I bez obzira na to, ta osoba – žena, koja predstavlja američke interese, ima mnogo veći uticaj i mogućnosti od predsednika suverene države“, zaključio je Dobkin.
Kijev tretira Donbas kao stoku, a ne Rusija
Istovremeno, on je govorio i o odnosima ukrajinske prestonice i Donbasa, rekavši da Kijev tretira Donbas kao stoku, kao strance.
„Tretira ih kao stoku. Prema stanovnicima Donbasa se postupa nepravedno, neiskreno, ni po jednom zakonu – ni prema ljudskom, ni prema konceptualnom, ni prema pravoslavnom – Kijev se loše ponaša prema njima. To je odnos prema strancima“, dodao je.
Prema njegovim rečima, takvo ponašanje „uvek pokreće pitanja“.
„A za koga se vi borite, koga želite ovde da vratite – ljude ili teritoriju? Ako želite teritoriju, zbog čega govorite da je tamo u toku neki rat? Ako vam je potrebna teritorija, onda s vaše strane to nije rat, već agresija, samo što agresora treba promeniti. Unutrašnja agresija Ukrajine je veća od one koju hoćete da nametnete Rusiji“, naglasio je Dobkin.
Sukob u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.
Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Pročitajte još: