00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

„Poleksija, volim Vas“ – kako je lepa ćerka Matije Bana ostala do smrti muza čuvenom srpskom slikaru

© Foto : Dom Jevrema GrujićaSteva Todorović, Postriženje Svetog Save, Privatna kolekcija Mitić
Steva Todorović, Postriženje Svetog Save, Privatna kolekcija Mitić - Sputnik Srbija
Pratite nas
Izložba „Poleksija, volim Vas“ u Domu Jevrema Grujića upućuje na intiman i privatan odnos dva umetnika, Steve Todorovića i njegove supruge Poleksije, način njihovog rada, međusobno podržavanje i razumevanje i priču koja je nezaobilazan stub kulturnog i društvenog života u Srbiji tokom druge polovine 19. veka.

Ko je bio Steva Todorović

Steva Todorović (1832–1925) je bio pravi predstavnik mladog srpskog intelektualca i jedan od najznačajnijih slikara druge polovine 19. veka.

Skoro da nema oblasti društvenog, kulturnog i umetničkog delovanja, počev od muzike, teatra, sporta, zatim preko primenjenog stvaralaštva, pedagogije i novinarstva do slikarstva, grafike, skulpture, čak i restauracije slike, u kojima on nije ostavio dubok, najčešće pionirski važan i stoga neizbrisiv trag.

Spada među najplodnije slikare romantizma u našoj zemlji sa naslikanih preko 30 istorijskih kompozicija, 300 portreta i oko 700 ikona i "nezamenljiv hroničar beogradskog društva" svog vremena.

Podjednako revnosno službovao je kao profesor gimnazije, vodio slikarsku, vajarsku i gimnastičku školu, rukovao mačevalačkom sekcijom, bio pokretač izgradnje Srpskog narodnog pozorišta, oprobao se kao glumac, reditelj i dekorater.

© Foto : Dom Jevrema GrujićaSteva Todorović, Autoportret, Muzej grada Beograda
„Poleksija, volim Vas“ – kako je lepa ćerka Matije Bana ostala do smrti muza čuvenom srpskom slikaru - Sputnik Srbija
Steva Todorović, Autoportret, Muzej grada Beograda

Poleksija, ćerka Matije Bana

Poleksija Todorović (1848 – 1939) bila je ćerka Matije Bana, srpskog diplomate, pedagoga i književnika.

Istoričarka umetnostosti Ružica Opačić za Sputnjik kaže da je Poleksija bila jedna od obrazovanijih žena svog vremena. Govorila je italijanski i nemački jezik, a u Zavodu za mlade devojke iz uglednih kuća, učila je književnost, istoriju, crtanje, klavir i ručni rad.

Pored oca koji je bio jedan od najvećih intelektualaca svog doba, obrazovane majke koja je bila poreklom Grkinja i u krugu učenih ljudi koji su stalno posećivali dom porodice Ban, Poleksija je stekla znanja veća od svih koje su mogle da joj ponude onovremene škole.

Bila je prva žena slikar koja je oslikala ceo ikonostas 1880. godine u dvorišnoj kapelici Svete Natalije, Više ženske škole. Pored toga, bila je petnaest godina profesor crtanja u Višoj ženskoj školi, jedan od osnivača Srpskog umetničkog udruženja, a 1911. izlagala je sa najpoznatijim umetnicima na velikoj Međunarodnoj izložbi u Rimu.

Ljubav na prvi pogled

Još kao devojčica, Poleksija se pokazala kao nadarena slikarka, pa joj je otac omogućio da uči kod profesora Jovana Deroka (1820-1887), a potom kod svog budućeg  supruga, slikara Stevana Todorovića.

Romantičari vole da pričaju da je to bila ljubav na prvi pogled. Slavni slikar bio je očaran, kako talentom i lepotom mlade učenice, tako i činjenicom da dolazi iz porodice čuvenog književnika i političara.

„A kada sam Stevu zavolela imala sam 16 godina, a on 33. Venčali smo se u Beogradu 1864. Na bogatstvo nismo mislili. Došla tako neka spahinica iz Bačke da me prosi za svog sina. Govorili su mi o bogatstvu, ali ja sam rekla: Hoću Stevu, a drugog neću!“ – ispričala je Poleksija decenijama kasnije u jednom intervjuu za „Vreme“.

Poleksija je Stevi bila pouzdana saradnica i odan bračni drug, pomogla mu je u izradi velikog broja dela, a sama je slikala pretežno ikone, portrete i pejzaže. Bili su jedan od prvih umetničkih bračnih parova.

Delo, odnos i značaj Poleksijinog i Stevinog pojedinačnog i zajedničkog rada, kao i značaj njihove umetnosti, obeležili su kulturnu i istorijsku scenu Srbije od samih početaka stvaranja njene modernosti.

© Foto : Dom Jevrema GrujićaReprodukcija slike Steve Todorovića, Društvo za borenje i gimnastiku, Muzej sporta i fizičkog vaspitanja
„Poleksija, volim Vas“ – kako je lepa ćerka Matije Bana ostala do smrti muza čuvenom srpskom slikaru - Sputnik Srbija
Reprodukcija slike Steve Todorovića, Društvo za borenje i gimnastiku, Muzej sporta i fizičkog vaspitanja

Porodična radionica

Zajedno su izradili mnogobrojne ilustrativne akvarele i crteže, više velikih isto­rijskih kompozicija, dvadeset ikonostasa, mnoge ikone i pejzaže i oko 500 portreta savremenika, pripadnika dinastije Obrenović, ali i drugih viđenih ljudi tog vremena - kraljice Natalije, kralja Milana, Kornelija Stankovića, Đure Daničića...

Ostala je zabeležena njena izjava o zajedničkom radu sa suprugom: „Crkvene slike, a njih je bezbroj po celoj zemlji, radili smo uvek zajedno. Steva glavu, ruke, crtež uopšte, a ja odelo, draperije, kostime. To je meni naročito išlo od ruke“.

Porodična radionica“ koju su bračni drugovi vodili bila je veoma uspešna i osamdesetih godina 19. veka Todorovići su postali jedni od vodećih „preduzetnika“ za živopisanje crkava u Vojvodini i Srbiji. Uz to, pomerali su i granice onovremenog slikarstva.

„Poleksija je baš lepo obrađivala draperiju na haljinama i detalje, a Steva se više posvećivao liku. Iako Poleksija nije imala akademsko obrazovanje za razliku od Steve, ona nikako nije zaostajala. O tome govori 'Portret žene u narodnoj nošnji', koja je prvo pripisana Stevi Todoroviću. Stalno provejava kroz njihove razgovore i pisma da Steva ne bi mogao da uradi preko 1.500 dela bez Poleksijine pomoći“, ističe Opačić.

Istoričari umetnosti Stevu Todorovića danas smatraju nosiocem srpskog romantizma u slikarstvu. Ako je njemu pripala ta laskava titula, Poleksija je bila tu, pomalo u senci, ali prisutna, odmah do njega. Verna i pouzdana ne samo kao bračni drug, već i kao partner u slikarstvu.

„Steva je stalno isticao Poleksijin talenat i prijatne osobine kojima je zadobila njegovu ljubav i poštovanje. U autobigrafiji je napisao i da mu je laskalo što je ćerka čuvenog pesnika, književnika i političara Matije Bana“, kaže Ružica Opačić.

I starost su dočekali skupa. Novine su pisale da „čika Steva i teta Poleksija“ znaju da ponekad s večeri, sporo, ruku pod ruku i „nežno supružnički“ prošetaju do hotela Moskva gde za svojim stalnim stolom popiju šolju mleka i dugo, dugo razgovaraju... 

Na kraju, njihov brak trajao je baš kao u pričama – dok nas smrt ne rastavi.

Steva Todorović umro je 22. maja u 93 godini života 1925, a Poleksija je nadživela supruga za punih 14 godina. Ostala je veoma aktivna sve do smrti radeći kao profesor crtanja, član Književno-umetničke zajednice i Srpskog umetničkog udruženja, među čijim osnivačima je bila. Bavila se i humanitarnim radom.

© Foto : Dom Jevrema GrujićaPoleksija Todorović, Portret žene u narodnoj nošnji, Privatna kolekcija Mitić
„Poleksija, volim Vas“ – kako je lepa ćerka Matije Bana ostala do smrti muza čuvenom srpskom slikaru - Sputnik Srbija
Poleksija Todorović, Portret žene u narodnoj nošnji, Privatna kolekcija Mitić
Žensko kulturno stvaralaštvo

Izložbom u Domu Jevrema Grujića se, prema rečima istoričarke umetnosti Ružice Opačić, ističe žensko kulturno stvaralaštvo - dela Poleksije Todorović, a preko njih se osvetljava i ženski preduzetnički duh, odlučnost, talenat i kreativni doprinos našoj istoriji umetnosti.

Pored remek dela Steve Todorovića iz Doma Jevrema Grujića, mogu se videti i radovi iz Galerije Matice srpske, Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja grada Beograda, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Muzeja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Narodnog muzeja u Pančevo, Narodnog muzeja Smederevska Palanka i privatne kolekcije Mitić.

Izloženi su i predmeti za mačevanje, dokumenta i fotografije ikonostasa na kojima su Steva i Poleksija zajedno radili.

Pročitajte još:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala