On dodaje da će NATO pokušati da primeni crnogorski scenario i na Srbiju.
„Taman smo se ponadali da su američki ’prijatelji‘ Srbije starog kova ispucali svu municiju prema Beogradu, kada se oglasio još jedan, šef Biroa za Evropu i Evroaziju u Stejt departmentu Filip Riker, koji je rekao da SAD nastavljaju da odvraćaju ruski i kineski uticaj u Srbiji. Rusija, kako je dodao, u Srbiji koristi kampanju dezinformacija kako bi odvratila javnost od simpatija koje gaji prema zapadnim idealima i ciljevima, a potkopava i demokratske institucije. Kina, s druge strane, naveo je Riker, koristi investicije koje najčešće nisu transparentne, niti su projekti kvalitetni, kako bi ’potkovala‘ svoj put u Srbiju.“
Paić u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ podseća da je Riker svojevremeno bio i predstavnik za štampu Kristofera Hila u pregovorima u Rambujeu, pa je teško verovati da bi neki ljudi koji su neposredno učestvovali u razbijanju Srbije i odvajanju Kosova i Metohije, mogli da promene svoj stav i pozicije.
SAD tretiraju Srbiju kao neku nedoraslu naciju
On dodaje da je Trampova administracija, bar spolja gledajući, imala više uvažavanja za srpske interese i pokušavala da Srbiju tretira kao neku vrstu partnera, ali ne i ravnopravnog, što smo mogli da vidimo u Vašingtonu.
„U svakom slučaju, nisu postavljali crvene linije šta bi to Srbija trebalo da prihvati, ali su vremenski pokušavali da ograniče dijalog, imajući u vidu neizvestan ishod predsedničkih izbora u SAD. Na drugoj strani imamo izabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je još ’80-ih godina prošlog veka bio albanski lobista. Bio je jedan od kosponzora rezolucija za kosovsku nezavisnost sa senatorom Bobom Dolom, a ne zaboravimo da je bio i jedan od zagovornika bombardovanja Republike Srpske, a kasnije SR Jugoslavije. Iako sada govori da njegove teške optužbe na račun Srba nisu bile upućene srpskom narodu, već tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću, teško se može očekivati da će se njegov odnos prema našoj zemlji promeniti“, smatra Paić.
Naš sagovornik kaže da to pre svega vidi kao nastavak politike koju je započeo Klinton, nastavila Obamina administracija, a sada će na površinu da izađu svi oni koji su se u to vreme bavili našim prostorom i to glasniji nego ikada.
Sa novom administracijom pojačaće se i pritisci i to ne samo na Srbiju, nego i na Republiku Srpsku, jer su za SAD Bosna i Hercegovina i KiM povezana pitanja. Oni na to gledaju u jednom širem spoljnopolitičkom kontekstu, posebno u vojnobezbednosnom.
„U tom kontekstu se pominje i maligni uticaj Rusije i rastući ekonomski uticaj Kine. Mi naravno teško da možemo da kažemo za te dve zemlje da imaju maligni uticaj na Srbiju, jer da nije bilo Kine koja nam je posle NATO agresije dala kredit od 300 miliona dolara, teško da bi Vlade nakon 5. oktobra bile u stanju da saniraju štetu i ne verujem da bi ovi razvojni projekti koji su sada u toku, bili mogući. Smatram da nas SAD tretiraju kao neku nedoraslu naciju, kao da se mi sada prvi put suočavamo sa pitanjem sopstvene državnosti, a svi dobro znamo da to nije tačno. Prema tome, uticaj Rusije koja je pomogla srpskoj državnosti je nešto što je trajno zapisano u istoriji srpskog naroda“, naglasio je predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Mi imamo dugo istorijsko iskustvo i pamtimo ko nam je u prošlosti bio saveznik, dodaje naš sagovornik, uz konstataciju da on kao građanin ove zemlje nije uveren u to šta mi to možemo da dobijemo ako se okrenemo EU i SAD, a da se odreknemo našeg tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom i Kinom. Kina je verovatno malo bolje i pre drugih shvatila geopolitički značaj Srbije. Nije ona slučajno došla da investira ovde, dok je Zapad to shvatio tek nakon zainteresovanosti Rusije i Kine.
Crnogorski scenario i na Srbiju
Na Rikerovu konstataciju da će region ostati u fokusu SAD sve dok ne dobije punu transatlantsku strukturu, naš sagovornik podseća na to kako su Makedonija i Crna Gora ušle u NATO.
„Mi još ne znamo pod kojim uslovima su postale deo Alijanse i zašto je to tako bilo skriveno, kada se na istom tom Zapadu toliko insistira na transparentnosti. Oni govore o otvorenosti ugovora sa Kinom, a i dalje je tajna šta se događalo sa Crnom Gorom i kakvo je to bilo zavijanje ruku da bi ta zemlja bez referenduma ili konsultacija sa opozicijom donela odluku o ulasku u Alijansu. To je scenario koji pokušava da se primeni i protiv Srbije. Ovaj region je geostrateški jako značajan, jer svi kopneni, vazdušni i rečni putevi idu preko njega, a ko kontroliše Balkan, kontroliše Sredozemlje i puteve prema Srednjem istoku i Rusiji. Ovo je za NATO geostrategijska rupa koju oni pokušavaju da na najbrži mogući način popune, pri čemu ne odustaju od svake vrste pritisaka protiv naše zemlje da bi postigli svoj konačni cilj“, ocenjuje Paić.
On, međutim, tvrdi da Srbija apsolutno nema nikakav interes da uđe u NATO. Prvo, kako kaže, zato što bi bila neki periferni član koji uopšte ne bi odlučivao o samom sebi. Čak i takozvani „put mira“ koji se gradi između Niša i Drača je, prema Paićevoj oceni, u stvari NATO auto-put.
„Mnogo veći efekat bismo dobili kada bi se te pare upotrebile u nekim drugim delovima Srbije za neke druge projekte, uključujući zdravstvo i odbranu, jer zemlja koja je slaba, teško može da se odupre pritiscima“, kaže on.
Četiri stuba
Predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga ocenjuje da Srbija treba da vodi računa o sopstvenim interesima, da ekonomski snaži, da vodi aktivnu spoljnu politiku koja se zasniva na četiri stuba — na dobrim odnosima sa SAD, Rusijom, Kinom i EU, ali ne treba da zanemarimo ni naše tradicionalne prijatelje iz pokreta nesvrstanih.
„Svaki glas u UN je bitan i važno je da održavamo dobre odnose sa najširim krugom zemalja. Jedino na taj način možemo da promovišemo naše interese i da ukazujemo na probleme sa kojima se suočavamo, jer nismo mi jedina mala zemlja koja je izložena pritiscima nekog regionalnog ili najvećeg hegemona“, naglasio je Paić.
Pročitajte i: