Prema preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Mostaru, HDZ je zadržao poziciju dominantne hrvatske stranke, a glavna promena u hrvatskom biračkom telu dogodila se na opozicionoj sceni Hrvata iz BiH, objašnjava Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društvena istraživanja.
Srbi drže ključeve vlasti u Mostaru
„Do sada neprikosnovena drugoplasirana hrvatska stranka ’HDZ 1990‘ pala je na treće mesto i moguće je da neće imati nijednog većnika u novom gradskom veću, dok je ulogu ključne hrvatske opozicione stranke preuzela Hrvatska republikanska stranka, kojoj je Mostar i inače uporište i koja je dosta dugo gradila tu svoju poziciju. Ona do sada nije mogla da dođe do izražaja iz razloga što izbora u Mostaru nije bilo“, navodi Sitarski.
Međutim, s obzirom na to da ni hrvatske stranke, niti koalicija okupljena oko SDA, zajedno sa BH blokom, koji okuplja SDP i Našu stranku, neće moći da formiraju vlast, Srpska lista, koja okuplja sve srpske stranke, nameće se, prema rečima našeg sagovornika, kao jezičak na vagi.
„Slikovito rečeno, Srpska lista imaće u rukama ključeve grada Mostara, a to na neki način znači i ključeve Bosne i Hercegovine“, ocenjuje Sitarski.
On podseća da je održavanje lokalnih izbora u Mostaru prva komponenta Mostarskog sporazuma, koji su u junu potpisali lideri HDZ-a i SDA, Dragan Čović i Bakir Izetbegović. Nakon izbora, ostalo je da se usvoji novi Statut grada Mostara, kao i da se povedu plodotvorni razgovori o izmenama izbornog zakona u BiH, na čemu već godinama insistira HDZ.
„Sada može da se dogodi da od tog jednog predstavnika Srba zavisi usvajanje novog statuta. Ako on bude voljan da se koordinira sa jednom ili drugom stranom, pri usvajanju statuta ili uslovljavanju usvajanja statuta početkom razgovora o izbornom zakonu BiH, taj će glas presuditi u kom će se smeru razvijati dalja situacija ne samo u Mostaru, nego i u celoj BiH“, kaže Sitarski.
SDA najveći gubitnik mostarskih izbora
Srbi će, prema mišljenju politikologa iz Banjaluke Vojislava Savića, svakako biti deo vlasti, ma ko da je formira. Ne treba iz vlasti izbaciti nekoga ko će imati samo jednog većnika, a zbog legitimiteta vlasti je dobro da u njoj učestvuje, ocenjuje on.
Savić navodi da su velike izborne uspehe, osim Srba, ostvarili BH blok i Hrvatska republikanska stranka, dok je relativni gubitnik SDA, koja je u koaliciji sa drugim strankama osvojila onoliko koliko je 2008. dobila sama.
„Jedna od realnih opcija je da partneri u vlasti budu HDZ i SDA i da opozicija bude BH blok. Mislim da je nemoguće da ni Bošnjaci ni Hrvati sami sastave vlast. Bošnjaci bi mogli, jer prema preliminarnim rezultatima imaju 18 većnika — 6 BH bloka i 12 SDA. Međutim, BH blok je već rekao da samo sa SDA neće da formira vlast. HDZ, Hrvatska republikanska stranka i srpski predstavnik, sve i da budu zajedno, teško da mogu da dođu do 18 mandata. To bi bila nestabilna većina. Tako da je vrlo verovatna opcija SDA, HDZ i Srba sa svojim političkim predstavnikom“, kaže Savić.
Mostar — grad slučaj
Prema preliminarnim rezultatima, na osnovu obrađenih 65,33 odsto glasova, HDZ BiH vodi u Gradskoj izbornoj jedinici sa 37,48 odsto glasova, a sledi Koalicija za Mostar sa 29,49 odsto glasova.
Prema projekcijama stranačkih izbornih štabova, kako su objavili sarajevski mediji, najviše odbornika u Skupštini grada Mostara imaće HDZ i Koalicija za Mostar.
Ukupno bi u Gradskoj skupštini, kako se navodi, trebalo da bude od 13 do 15 HDZ-ovih većnika, 10-12 bi dobila Koalicija za Mostar, a od pet do sedam BH Blok. Osim njih, u Gradsku skupštinu bi još s jednim mandatom trebalo da uđe srpska lista „Ostajte ovdje“.
U Skupštinu Grada Mostara ulazi 35 većnika, od čega se 22 biraju sa šest gradskih područja, a 13 sa Centralne gradske liste.
Lokalni izbori u Mostaru održavaju se prvi put nakon 2008. Najveći hercegovački grad bio je žrtva sukoba hrvatske i bošnjačke političke elite oko izmene izbornog zakona.
Problemi sa izborima u Mostaru počeli su nakon apelacije hrvatskih stranaka, koje su smatrale da na lokalnim izborima bošnjački glas vredi više od hrvatskog. Tužba je uvažena i deo Statuta grada, nametnutog od strane visokog predstavnika Pedija Ešdauna, ukinut je, a sporazum između Dragana Čovića i Bakira Izetbegovića postignut je 17. juna ove godine.
Prema odredbama sporazuma, prvi korak za rešavanje krize su izbori u Mostaru, koji se održavaju zasebno od lokalnih izbora u ostatku BiH. Drugi korak je usvajanje Statuta grada, na kome insistira SDA i koji će, za razliku od ostalih lokalnih samouprava u BiH, uvažavati nacionalni princip prilikom podele funkcija u gradskoj upravi. Treća tačka je pokretanje plodotvornih razgovora između predstavnika bošnjačke i hrvatske političke elite o izmenama izbornog zakona.
Hrvati smatraju, a to je izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH bošnjačkim glasovima i pokazao, da su izloženi majorizaciji unutar entiteta Federacija BiH i žele izmene izbornog zakona koji bi tako nešto sprečio.
Pročitajte još:
