Materijal o sali objavljen je u časopisu „Istoričar“, čiji je decembarski broj posvećen 100. godišnjici postojanja Spoljne obaveštajne službe.
Sala istorije spoljnoobaveštajne službe otvorena je 10. septembra 1977. godine, uoči 100. godišnjice rođenja prvog direktora sovjetske tajne policije „Čeka“ Feliksa Dzeržinskog. Upravo se u njoj obavljaju ceremonije uručivanja nagrada obaveštajcima koji su se istakli u izvršavanju zadataka.
Muzej se sastoji od četiri manje sale, od kojih je svaka posvećena zasebnom periodu delovanja ove ruske službe. Prva sala posvećena je periodu od 1917. godine do početka 30. godina prošlog veka, druga – predratnom periodu koji karakteriše vrlo aktivan rad sovjetskih obaveštajaca. Treća sala govori o Drugom svetskom ratu, a četvrta o posleratnom periodu pre 1965. godine.
Na centralnom mestu u muzeju u posebnoj vitrini se čuva zvanični simbol i vojna relikvija Spoljne obaveštajne službe – zastava. U muzeju su predstavljene fotografije mnogih obaveštajaca i njihovih agenata koji su pružili najvažnije informacije. U okviru izložbe su predstavljene relikvije – autentični dokumenti, retke fotografije, nagrade, oružje i lične stvari legendarnih obaveštajaca različitih godina.
Agenti, koji su upozorili na rat
Na izložbi u prvoj sali muzeja jedno od centralnih mesta zauzima priča o dve poznate operacije sovjetske spoljnoobaveštajne službe 20. godina prošlog veka – „Trest“ i „Sindikat-2“. Reč je o detektovanju i suzbijanju delatnosti kontrarevolucionarnih terorističkih organizacija na teritoriji susednih država koje su pripremale svrgavanje sovjetske vlasti.
U muzeju su predstavljeni i materijali posvećeni prvim tajnim agentima sovjetske obaveštajne službe, od kojih je najpoznatiji Nemac, bivši saradnik Gestapoa Vili Leman koji je u predratnim godinama prenosi najdragocenije informacije, među kojima su i one o planovima napada Nemačke na SSSR.
Međutim, sovjetski obaveštajci nisu samo dobijali tajne svojih neprijatelja u Drugom svetskom ratu – jedan deo muzeja posvećen je legendarnom obaveštajcu Nikolaju Kuznjecovu koji je likvidirao brojne visoke nacističke zvaničnike.
Vođa legendarne „Kembričke petorke“ Kim Filbi smatrao je svojim najvećim dostignućem u radu za Sovjetski Savez dobijanje informacija o predstojećoj Kurskoj bici. Ova čuvena petorka takođe ima važno mesto u misterioznom muzeju.
Pisma o razmeni
U četvrtoj sali muzeja nalazi se vitrina posvećena legendarnom ilegalnom obaveštajcu Vilijamu Fišeru, poznatijem kao Rudolf Abel. Upravo je to ime naznačeno u pismu o razmeni iz 1962. godine koje su potpisala dva brata Kenedi – bivši američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi i državni tužilac Robert Kenedi.
Šiferu je zapala najteža misija nakon Drugog svetskog rata – da u SAD formira i razvija obaveštajnu mrežu, koja je imala zadatak da dobija najvažnije informacije o agresivnim planovima i zamislima Vašingtona u pogledu Sovjetskog Saveza. Ti planovi su uključivali i bombardovanje sovjetskih gradova.
S tim u vezi, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin izjavio je nedavno da su se Fišer i njegove kolege fenomenalno izborile sa tim zadatkom.
Pored materijala o Fišeru, u muzeju su predstavljene fotografije i lične stvari 98. godišnjeg sovjetskog agenta britanske obaveštajne službe MI6 Džordža Blejka. Na osnovu Blejkovih informacija, sovjetska spoljnoobaveštajna služba je 1956. godine izvela operaciju „slučajnog“ otkrića tunela u Berlinu, koju su sprovele američka i britanska obaveštajna služba prema liniji veze grupe sovjetskih snaga u Nemačkoj. Ta operacija je imala veliki politički efekat.
Glavni simbol slave
Posebno mesto u muzeju zauzima glavni dokaz slave ruske spoljno-obaveštajne službe – spomen-ploča na kojoj su uklesana imena 76 obaveštajaca i direktora te službe različitih godina, a koja su do sada već deklasifikovana.
Prvo ime istaknuto na ploči je Feliks Dzeržinski, a trenutno poslednje slavnog heroja Rusije Alekseja Kozlova, koji je svojevremeno dobio tajne informacije o nuklearnom programu Južnoafričke Republike, zbog čega je bio uhapšen i zverski mučen u južnoafričkom zatvoru, ali ne i slomljen. Kasnije je ponovo ilegalno radio u inostranstvu.
Legendarni Aleksej Botjan bi trebalo da postane 77. na spomen-ploči. Podsećanja radi, on je 1945. godine spasio poljski grad Krakov od toga da ga Nemci unište. Botjan je preminuo u februaru ove godine.
Među obaveštajcima čija su imena poznata širom sveta su Dmitrij Bistroljotov, Jakov Serebrjanski, Josif Griguljevič, Grigorij Siroježkin, Arnold Dejč, Aleksandar Korotkov, Ishak Ahmerov i drugi.
