Dok vlada mantra o držanju distance, Srbi se zbližili kao nikada — oko najvažnije stvari

U prikupljanju pomoći za Minju, Lanu, Aniku i ostalu decu koja još nisu otputovala na lečenje, empatiju i humanost prvo su pokazali ljudi koji su se povezali preko društvenih mreža, apelima za pomoć priključili su se i zvanični mediji, lobiraju poznati pisci, umetnici, sportisti, političari sa svih polova, vlast i opozicija.

Pojavio se ceo spektar sistema pomoći, pored uplaćivanja novca putem SMS poruke, ljudi prodaju očuvane lične stvari, čak i kuće.

Srbi se zbližili zbog dece

Nemanja Ugrešić, bajker iz Beograda, prvi motor prodao je za malu Sofiju. Sada je za Olivera oglasio hondu, sa početnom cenom od 10.000 evra. Bavi se preradom starih motocikala, nju je prvu uradio, pa kaže da sentimentalna vrednost ovog motora ne može da se meri novcem.

„Ovo je moja lična potreba da nešto uradim, da ne dozvolim da nijedno dete bude bolesno, svako ima pravo na svoj životni put, na svoj izbor. Ljudski sam reagovao, jer ne znam kako roditelji te dece mogu sami da se izbore u ovom vremenu i da skupe dva i po miliona dolara. To je za mene potpuno neprihvatljivo, da lek za ljudski život, pogotovo dečji, može toliko da košta“, kaže Ugrešić za Sputnjik.

Kakav je to svet koji za lečenje deteta traži dva i po miliona dolara? Psiholog Vlajko Panović kaže da je to svet kome Srbi ne pripadaju, jer ne pripadaju zapadnoj civilizaciji u kojoj je čovek okrenut isključivo sebi.

„Nismo se dali psihologiji štapa i šargarepe, onih koji za dobro uvek očekuju da nešto i dobiju. Jesmo načeti, ali ovo što se dešava sa prikupljanjem novca za bolesnu decu je naš proces vraćanja sebe sebi“, kaže Panović.

Spoznaja usred pandemije

On dodaje da je Srbe često sačuvala njihova specifična neorganizovanost i nepoštovanje pravila, ali da smo u vreme pandemije postali svesni da smo ograničena bića, da nam je ograničeno vreme trajanja i da se i zbog toga vraćamo suštinskim vrednostima.

„Okruženi smrću, postajemo više svesni prolaznosti, a tu je i strah od svakodnevne ugroženosti, tu je deo korena saosećajnosti koju smo oduvek imali. Zahvaljujući medijima koji mu ispiraju mozak, čovek je u tome počeo da se gubi. Sada se naročito manipuliše strahom, to dovodi čoveka do stanja sluđenosti, pa i agresivnosti. Tako da, hvala Bogu, okrenuli smo se solidarnosti, ima nade za nas“, ističe Panović.

Pre dva meseca kada je Sputnjik pisao o Fejsbuk grupi „Budi human — humanitarne licitacije“, u kojoj ljudi prodaju sitnice i nude svoje zanatske usluge, dnevno se sakupljalo devet, a danas više od 20.000 evra za lečenje dece.

Grupa za pomoć neprekidno raste

Branka Zarić, vaspitačica iz Sremske Mitrovice koja je pokrenula ovu Fejsbuk grupu, kaže da je jedan od njenih benefita i činjenica da su se u akciju uključili i oni koji imaju malo, koji jedva pokrivaju i svoje potrebe.

„Zbog toga je i nastala grupa, ne da nas bude sramota što nismo imali više od 200 ili 500 dinara da uplatimo, već da se makar još jedna osoba ugleda na nas, na nju sledeća i tako u krug. Sve je veći odziv i na humanitarnim bazarima, jedan sam organizovala u mom selu Sremska Rača koje ima svega 450 stanovnika. Sakupili smo više od 133 hiljade dinara, to je neverovatna cifra“, kaže Zarićeva.

Pošast pokrenula moralnost

Sociolog Ratko Božović kaže da je civilizacijska pošast koja je zadesila ceo svet, na najlepši način pokrenula ono što je unutrašnje, pitanje osećajnosti i moralnost naših ljudi koji se u ovim ekstremnim situacijama ponašaju blagorodno.

„Ljudi čine drugima ono što očekuju da drugi čine njima, to je dimenzija koja nas u ovoj našoj sumornoj balkanskoj priči može ohrabriti. Nije sve izgubljeno, nisu izgubljeni ljudi koji patnje i nevolje drugih osećaju kao nešto što se tiče njih i to ne samo u smislu altruizma iz komotne tople sobe i fotelje, već altruizma u kome smo mi prisutni sa odgovornošću, sa iskrenom ambicijom da pomognemo koliko možemo“, objašnjava Božović.

Aktivizam odozdo

Upitan koliko je naša humanost kompenzacija za strah u vremenu u kome nas vreba nevidljivi neprijatelj koji svakog dana odnosi živote, Božović kaže da veruje da je aktivizam u pokušaju da pomognemo drugima kompenzacija i za naše prethodne jade, gde je sve dolazilo „odozgo“, kada nismo bili gospodari svog života, pa nismo mogli da utičemo na društvena zbivanja.

„Sada imamo situaciju da akcija dolazi ’odozdo‘, što je po meni najbolji znak da su ljudi još živi u osnovi života, da pulsira dimenzija nepristajanja na neosetljivost i strah, a on je zaista prisutan. Kad su ljudi u kovitlacu straha, oni su izgubljeni i za sebe i za drugoga, on je senka koja ne ruši samo atmosferu, već ruši pojedince, ubija malo po malo, a na kraju nas zaista ubije. Ovo što se dešava pokazuje da ima nade za nas“, zaključuje Božović.

Fejsbuk grupa „Budi human — humanitarne licitacije“ pokrenula je novu akciju „Kafa za život“, koju onaj ko uplati najviše za bolesnu decu može da je popije sa nekim od poznatih glumaca ili muzičara, koji se, naravno, sami javljaju i tako daju svoj doprinos. Uključio se i jedan domaći proizvođač kafe, koji kada se licitacija završi, svaku donaciju utrostruči.