Na izložbi je predstavljeno više od 300 slika, grafika, skulptura i dela primenjene umetnosti iz kolekcije Ermitaža i dvanaest zbirki iz Rusije i Evrope. Među njima su čuvena remek-dela, ali i manje poznati radovi i dela koja do sada nisu bila javno izlagana.
„Izložba je koncipirana na dijalogu raznih umetnika koji su bili pod uticajem estetskih ideja Rafaela i na dijalogu dva kustosa“, rekao je na otvaranju postavke generalni direktor Ermitaža Mihail Pjotrovski.
Autori postavke su kustosi Zoja Kupcova i Vasilij Uspenski, naučni saradnici Odseka za zapadnoevropsku umetnost Ermitaža.
Rafael kao učitelj i inspiracija
Dela umetnika stvarana tokom pet vekova predstavljena su kroz poređenje s Rafaelovom umetnošću, čime se pokazuje na koji su način razni umetnici bili inspirisani ovim renesansnim majstorom i na koji su ga način tumačili.
Izložbu otvaraju dela samog Rafaela, slika i crteži iz evropskih kolekcija.
Prvi put je na ovoj izložbi prikazano i osam monumentalnih fresaka iz Rafaelove umetničke radionice, koje Ermitaž čuva u svojoj zbirci. One su prvi put pred publikom nakon restauracije koja je započeta 2015. godine. Pojedine freske još nisu restaurirane, dok je na nekima rad praktično završen.
Freske su ukrašavale lođu vile Stati Matei na Palatinu u Rimu, a načinili su ih Rafaelovi učenici nedugo nakon smrti majstora 1520. godine.
Predvodio ih je Rafaelov omiljeni učenik i naslednik Đulio Romano, kome pripada i jedini sačuvani fragment originalnog nacrta za jednu od fresaka – „Venera i Adonis“.
Pored freski predstavljene su i skice i kartoni iz kolekcije Britanskog muzeja i Albertine.
Od baroka do kubizma
Na izložbi je predstavljeno i nekoliko stotina dela umetnika kao što su Parmiđanino, Pusen, Rubens, Mengs, Ivanov, Venecijanov, Engr, Koro i Pikaso.
„Tokom pet stotina vekova maniristi i akademisti, karavađisti i majstori baroka, romantičari i modernisti stvarali su na osnovu Rafaelovog nasleđa. Analiza tog dijaloga mnogo toga može da objasni kako u stvaralaštvu samog majstora, tako i u razvoju celokupne moderne i savremene umetnosti“, naveli su organizatori izložbe.
U organizovanju izložbe, pored Britanskog muzeja i Albertine, učestvovali su i Londonska nacionalna galerija, Državni Ruski muzj, Državni muzej lepih umetnosti „A. S. Puškin“, Tretjakovska galerija, Državni muzej „Carsko selo“ i druge ustanove kulture.
Izložba će biti otvorena do 28. marta.
