Specijalisti su se oslanjali na svoje iskustvo u virusologiji i genetici. Vakcina se sastoji od jednog oligonukleotida (fragment tiofosfatne DNK) u obliku lasa, koji odmah nosi urođeni aktivator imuniteta u obliku CpG ostrva i antigena, gde je „zašiven“ mali fragment genoma SARS-KoV-2, tako da telo može da ga identifikuje i razvije specifična antitela.
Vakcina se testira na zečevima i miševima. Naučnici KFU najavili su novu vakcinu sredinom oktobra.
„Primetili smo stvaranje specifičnih antitela kod zečeva za dve komponente naše vakcine. Za jednu komponentu - vrlo dobro, a na drugu - malo slabije. Pored toga, pošli smo od suprotnog: uzeli smo biomaterijal ljudi zaraženih virusom korona, dodali u serum zečeva, u kome je konstrukcija vakcine trebalo da formira antitela i videli smo da se u nekim slučajevima (u otprilike jednom od šest) dešava reakcija pada, odnosno formiranje kompleksa antigen-antitelo“, rekao je Oberemok.
Virusolog je naveo da vakcina deluje, ali je rano govoriti o njenoj efikasnosti, neophodno je izvršiti još jedan kompleks studija.
„Eksperimentišemo sa uvođenjem različitih konstrukcija vakcina kod zečeva. Pored toga, univerzitet je kupio humanizovane miševe koji mogu biti zaraženi humanim virusom korona. U novoj godini planiramo da uporedimo tok bolesti kod miševa iz kontrolne grupe i kod miševa koje smo vakcinisali svojom vakcinom pre infekcije“, rekao je Oberemok.
Prema njegovim rečima, naučnici bi trebalo da pronađu optimalnu dozu vakcine i da procene mogućnost neželjenih efekata, tek onda mogu preći na klinička ispitivanja na ljudima.
Pročitajte još: