Srbija je zbog ljubavi dobila šampiona, a „mogao je da ode bilo gde“

Sportski direktor Tekvondo asocijacije Srbije (TAS) nedavno se vratio sa za našu zemlju veoma uspešnog Evropskog prvenstva u Sarajevu.

Srbija se vratila sa prvom zlatnom medaljom posle 22 godine na evropskim prvenstvima, a osvojio ju je Iranac Mehdi Hodabahši.

„Svakako sam očekivao dobar rezultat od Mahdija Hodabahšija koji je već osvajao svetsko zlato u reprezentaciji Irana“, počeo je Jović razgovor za Sputnjik.

Pored Hodabahšija proslavio se i 17-godišnji Novak Stanić, koji je na svom seniorskom debiju doneo kući srebro.

„Novak Stanić je još ove godine junior, ali je mogao da radi i za seniore i ovo je njegov prvi nastup za seniore. Pokazao je zašto je u mlađim kategorijama bio jedan od naših najboljih takmičara. Odlično je odradio sve mečeve, čak je mogao da bude prvak Evrope, ali je nedostajalo malo iskustva u tom finalnom meču. Verujem da će to nadoknaditi već na prvom narednom velikom takmičenju“.

Srbija je, ujedno, bila fenomenalna u ekipnom poretku.

„Očekivali smo čak i dobar nastup Novaka Stanića i Dimitrija Nagajeva, kao i još nekih naših takmičara. Ali, nismo očekivali da ćemo sa te dve medalje biti prvaci u ekipnom plasmanu, kao i treći u totalnom plasmanu sa muškarcima i ženama zajedno. To je napravilo bum i za nas prijatno iznenađenje“, dodao je Jović.

​Virus korona je poremetio sve sportove, pa tako i tekvondo, a ujedno je bilo dodatno otežano pripremati se za prvenstva kao što je bilo ovo u Sarajevu.

„Mi smo 15. septembra imali svakog vikenda u Beogradu sedam do deset reprezentacija koje su vežbale sa nama. U jednom periodu, sredinom oktobra, jedan veliki broj naših prvotimaca je dobio virus (korona) i mesec dana su bili u izolaciji, pa i Mahdi Hodabahši koji je na kraju osvojio zlato na prvenstvu. Zbog korone nisu učestvovale Vanja, Tijana i Milica na ovom Evropskom prvenstvu, što bi svakako bilo veliko pojačanje za našu reprezentaciju. Ali, zdravlje je uvek na prvom mestu“, priča proslavljeni trener.

Tekvondo nije sport u kojem je strano da osoba koja nije poreklom iz te zemlje predstavlja istu u reprezentativnoj uniformi.

Takav slučaj imali smo nedavno u dva navrata u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji Srbije, a Jović podseća i na dešavanja iz drugih zemalja, izraznih sportova...

„U džudou i u rvanju imate nekoliko takmičara koji nisu rodom iz Srbije. U košarci je to u nekim drugim zemljama normalno. Pola Francuza su Marokanci. To za mene nije nikakva novost, niti nešto posebno. To da li su se naš navikli ili nisu... Pogledajte svaki fudbalski tim koji ima nekoliko stranaca“, priča Jović, koji objašnjava zašto je Hodabahši izabrao Srbiju:

„Iranac je na našu veliku sreću odabrao našu zemlju, ali zbog njegovog životnog puta i ljubavi koju ima prema životnoj saputnici. Mogao je da ode da radi u bilo kojoj drugoj zemlji kao bivši svetski prvak“.

Ovo je bila prva zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za muškarce posle 22 godine, ali je srpski tekvondo kroz istoriju neretko donosio srebrna i bronzana odličja.

Na Evropskom prvenstvu 2016. godine u Švajcarskoj reprezentativac Srbije Draško Jovanov je osvojio bronzu u kategoriji do 87 kilograma, isto kada je Milica Mandić u ženskoj kategoriji ponela kući srebro.

Sada već davne 2008. godine Radomir Samardžić je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojio bronzu, dok se Nikola Jovanović 2010. godine na EP u Sankt Peterburgu okitio srebrom.

Vanja Babić je 2009. osvojio bronzu na Svetskom, a onda 2012. u Mančester isti uspeh ponovio na Evropskom prvenstvu.

„Bilo je puno muških medalja, ali zlatna nije (do sada)“, podseća Jović.

„Naravno da očekujem nastavak osvajanja medalja. Imamo tu sreću da je država brinula o sportu i da je mali broj klubova osetio virus korona. Svi i dalje treniraju i rade, nijedan klub se nije zatvorio, kao što je, recimo, slučaj u Koreji gde se 40 odsto klubova u Seulu zatvorilo“.

Da li je popularnost tekvondoa, sporta koji neretko donosi medalje Srbiji i u ženskoj i u muškoj kategoriji, dovoljno velika u našoj zemlji?

„Nije sigurno popularan kao košarka i fudbal. Ovo je zemlja košarke, fudbal je najpopularniji sport na svetu... Ali, što se tiče borilačkih i pojedinačnih sportova, ne mogu da kažem da nije zastupljen i da ga ljudi ne prepoznaju. Tekvondo je posle Londona (Olimpijske igre 2012. prim. aut.) napravio bum i ljudi u državi znaju kakav je to sport, o čemu se radi, ko su naši najbolji borci – to je već ogromna razlika u odnosu na ranije“.

Da li može bolje?

„Svakako da može bolje i težimo ka tome da tekvondo uđe u osnovne škole, jer je to najbolji način da se sport omasovi i da uđe u sve pore društva, što je bitno za svaki sport, pa i za naš“.

Reprezentacija Srbije i Dragan Jović trenutno gledaju na Olimpijske igre u Tokiju koje su pomerene za 2021. godinu.

„Sada smo usredsređeni na Tokio. Posle Tokija ćemo videti kojim ćemo putem ići. Što se tiče mog kluba, oni će nastaviti da rade u ritmu kojem je i bio. Nadam se da će tako biti i na nivou Saveza, jer očekujemo da nam se naš objekat na Košutnjaku završi i sa tim jednim trenažnim centrom, u kojem će moći da vežbaju sve uzrasne kategorije, sigurno da možemo da imamo svetlu budućnost i nastavak ovih rezultata“.

I pored svetle budućnosti, situacija nije potpuno čista, pa Jović najavljuje mogućnost promena u stručnom kadru.

„Videćemo kakav će nam biti stručni kadar i koliko će treneri imati motivacije da se profesionalno bave ovim. Sve to iziskuje mnogo vremena, mnogo snage i truda, a mnogi klubovi nisu profesionalni. Što se moje pozicije tiče, možda posle Tokija neću ostati u zemlji, tako da ćemo o tome zagovarati i razmišljati kada se završe Olimpijske igre“.

Iako su prethodno kružile priče da Hodabahši neće moći da predstavlja Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju, Jović je ekskluzivno za Sputnjik sport otkrio da ta mogućnost ipak postoji.

„Jedan od uslova da dobije odobrenje od iranske federacije da se takmiči za Srbiju je bio taj da ne učestvuje u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Kvalifikacije su zvanično bile 2020. godine, sada ulazimo u 2021, što apsolutno nije bilo u našem razmišljanju i prethodnom dogovoru. Probaćemo preko Olimpijskog komiteta Srbije razgovaramo sa Olimpijskim komitetom Irana i da tražimo dozvolu da može da nastupi u kvalifikacijama. Nadam se da ćemo imati šansu da to ostvarimo. Samim njegovim odlaskom na kvalifikacije imaćemo velike šanse da imamo reprezenta na Olimpijskim igrama sledeće godine“, zaključio je Jović razgovor za Sputnjik.

► Više od milijardu dinara za pomoć srpskom sportu

► Zlato za Tijanu Bogdanović i srebro za Milicu Mandić u Moskvi

► Sin ruskog milijardera stiže u društvo Šumahera sa epitetom „lošeg momka“