Kako se navodi u članku, „nakon stupanja na dužnost 2013. godine, Nabiulina je postala prva žena na čelu centralne banke države, koja je deo „velike osmorke“.
„Ona smatra da je održavanje promenljivog kursa i akumulacija viškova od prodaje ugljovodonika smanjilo zavisnost Rusije od nafte“, piše „Forbs“.
Prvo mesto na listi najuticajnijih žena sveta deseti put zaredom zauzela je nemačka kancelarka Angela Merkel. List ukazuje na njenu „čeličnu čvrstinu karaktera“ koja se manifestovala i u tome što je „pružila otpor“ predsedniku SAD Donaldu Trampu i dozvolila da u Nemačku uđe više od milion izbeglica iz Sirije.
Na drugom mestu je šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard – prva žena na tom položaju. Trojku najuticajnijih zatvara potpredsednica SAD Kamala Haris, „prva žena u istoriji SAD na toj dužnosti“, kako „Forbs“ ističe.
Na četvrtom i petom mestu su šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i supruga suosnivača „Majkrosofta“ Bila Gejtsa – Melinda Gejts.
Dalje slede izvršna direktorka giganta „Dženeral motors“ Meri Bara, predsedavajuća američkog Kongresa iz redova Demokrata Nensi Pelosi, zatim predsednica upravnog odbora španske banke „Santander“ Ana Botin, šefica američke finansijske korporacije „Fideliti investments“ Ebigejl Džonso. Na desetom mestu liste je šefica američke kompanije „Antem“ Gejl Bodro.
Pročitajte još:
