Ovo kaže za Sputnjik poreski savetnik Milan Trbojević povodom buke koje se podigla u delu javnosti i na društvenim mrežama o „nekom novom nametu koji će ubuduće morati da plaća i dijaspora“.
„Novim“ tumačenjima je, smatra on, mogla da doprinese i odluka Narodne banke Srbije (NBS) koja od juna vodi registar onih koji iz dijaspore šalju novac u Srbiju i onih koji ga primaju.
Registar je formiran u skladu sa novim Zakonom o sprečavanju pranja novca, čime je, kako je svojevremeno objasnila NBS, omogućen lakši i brži pristup podacima o korisnicima novčanih doznaka kada je to neophodno za otkrivanje kriminalnih aktivnosti.
Sve po starom kod poreza za dijasporu
To, međutim, nema nikakve veze sa Zakonom o porezu na dohodak građana, napominje Trbojević.
„Tu nije ništa novo i ne znam zašto su to sada aktuelizovali. Znači ne postoji nikakav nov propis. Novo je registar kod Narodne banke Srbije, ali to je potpuno nevezano od poreza. Što se tiče poreskog dela to je apsolutno star propis, tu nema nikakvih novina“, podvlači on za Sputnjik.
Podsećajući na odredbe zakona koji se primenjuje već dugo godina on napominje da naša dijaspora ovde plaća porez na dohodak građana, ali su obveznici samo oni koji su rezidenti Srbije.To znači da je reč o onima koji u toku godine na teritoriji Srbije borave 183 ili više dana, ili ovde imaju prijavljeno prebivalište, odnosno ako im je ovde stan, porodica, firma.
On to slikovito objašnjava:
„Konkretno, vi negde u inostranstvu radite i primite neki novac i tamo ste već platili poreze i doprinose, u zavisnosti od zemlje do zemlje. Taj vaš neto iznos je ovde u Srbiji praktično bruto i 45 odsto od tog iznosa biste morali da platite ovde za poreze i doprinose.“
Moguće izbegavanje dvostukog oporezivanja
Postoje, međutim, i situacije kada taj porez ovde ne mora da se plati.
„Porez ako je već plaćen u inostranstvu, oslobođanje poreza ovde moguće je prema ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Primera radi, sa Irskom imamo taj ugovor, pa ako neko radi u toj zemlji, i tamo dobije potvrdu da je plaćen porez, onda ovde može da bude oslobođen plaćanja poreza, ali ne i doprinosa“, objašnjava naš sagovornik.
Na sve to je podsetilo i Ministarstvo finansija upravo zbog nedoumica koje su izazvali napisi o takozvanom porezu na dijasporu.
U saopštenju su naveli da rezidenti Srbije obveznici su poreza na dohodak po osnovu prihoda koje ostvare kako u Srbiji tako i u inostranstvu, a da se od plaćanja u Srbiji izuzimaju oni koji rade u državi sa kojom Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
I pomoć iz dijaspore po starom
Na pitanje kakav je slučaj sa sredstvima koje ljudi ovde dobijaju iz dijaspore kao vrstu pomoći od prijatelja i rodbine, Trbojević kaže da to zavisi od toga da li je u pitalju pozajmica, ili poklon. Propis poznaje samo te dve varijante.
„Ako dobijaju pozajmicu, pozajmica se ne oporezuje. Prosto, za nju bi samo morali da imaju ugovore o pozajmici. Ako dobijaju poklon, ako godišnje prime preko 100.000 dinara, poklon se oporezuje sa 2,5 odsto“, precizirao je Trbojević.
Kada je u pitanju pozajmica dovoljno je , kaže, da imate ugovor o pozajmici, bukvalno bilo koji „skinut“ sa interneta i tu ne postoji nikakva obaveza dodatnog plaćanja. Ali i to su sve stare odredbe po kojima se posluje.
