Ova stranka je, kako stoji u objavi na njenom Fejsbuk profilu, još pre nešto manje od šest meseci podnela zahtev severnomakedonskim vlastima da se freske vrate u prvobitno stanje.
„Danas smo pozvani da se uverimo da je naš zahtev ispoštovan. Ovo vraća nadu da će i neki drugi naši zahtevi i dobronamerni predlozi biti ozbiljno uzeti u razmatranje posle čega će nam svima laknuti“, stoji u saopštenju.
Poslanik Sobranja iz Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković napominje da je pre pola godine, kada je ova partija saznala za preimenovanje freski razgovarao sa državnim zvaničnicima i crkvenim velikodostojnicima iz Severne Makedonije kako bi se ono što je učinjeno ispravilo.
Pri tome, naš sagovornik ističe da se ne radi o samo jednom slučaju.
„Radi se o seriji podmetanja gde se, sa svih nivoa, i društva, i države u celini, pokušava da se sa jedne strane izbriše srpsko postojanje u Makedoniji, a sa druge strane da se pokuša da se Srbija uvuče u makedonske probleme, s obzirom na to da su u rešavanje makedonskog pitanja duboko upletene Albanija, Grčka i Bugarska. U to smislu radi se svašta, a između ostalog, falsifikuje se i istorija“, kaže Stoilković.
Jedan deo pokušaja falsifikovanja istorije, prema rečima našeg sagovornika, dogodio se i u Osogovskom manastiru.
„Kao pripadnici srpskog naroda u Makedoniji, pretpostavljam i država Srbija, nemamo nameru da budemo deo makedonskog problema. Jedino što bismo mogli da budemo jeste da budemo deo rešenja problema i to ako nas makedonska država pozove“, navodi Stoilković.
Podsećamo, u Osogovskom manastiru kod Krive Palanke, freske srpskih svetitelja, kralja Milutina, cara Uroša, Stefana Prvovenčanog, Stefana Dečanskog, kneza Lazara, preimenovane su i ponele su imena vizantijskih careva. Freske su delo prvog makedonskog svetovnog slikara Dimitra Andonova Papradiškog, koji ih je oslikao između 1932. i 1933. godine.
Oslikavanje fresaka finansijski su pomogli monaško bratstvo manastira Svetog Jokaima i Georgije Petrov iz sela Duračka Reka kod Kumanova, fotograf Ignjat Manev iz Krive Palanke, pekarski esnaf iz istog grada, kao i trgovac Aleksandar Sanda Kostić iz sela Kalin Kamen.
Osogovski manastir posvećen je Svetom Joakimu Osogovskom, podvižniku i svetitelju iz XI veka, koji se smatra jednim od prvih slovenskih svetitelja sa ovih prostora. Prvu crkvu na mestu današnjeg manastira podigao je monah Teofan oko sto godina kasnije, a manastir su kasnije zidali i obnavljali srpski kraljevi Milutin i Stefan Dečanski. Od sredine XVIII veka manastir propada, a u tom periodu izgubljene su i mošti Svetog Joakima.
Sadašnja velika crkva, u kojoj se nalaze freske srpskih svetitelja zidana je između 1847. i 1851. godine.
Pročitajte još:
