UŽIVO Iran potvrdio smrt sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alija Laridžanija /video/

Šri Lanka je proglasila svaku sredu praznikom za javne institucije kako bi uštedele gorivo, jer se država suočava s nestašicama nakon rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom.

Ovo je najnovija u nizu mera stezanja kaiša koje su preduzele azijske zemlje otkako je rat zagušio Ormuski moreuz, kojim su tankeri ranije prenosili milioni barela nafte iz Persijskog zaliva u region, prenose mediji.

"Moramo se pripremiti za najgore, ali se nadati najboljem", rekla je predsednica Šri Lanke Anura Kumara Disanajake.

Skoro 90 odsto sve nafte i gasa koji su prošle godine tekli kroz moreuz bilo je namenjeno Aziji, koja je najveći svetski region za uvoz nafte.

I drugim mestima zemljama u Aziji, vlasti su pribegle raznim merama štednje.

Na primer, u Tajlandu vlada poziva ljude da zamene odela majicama kratkih rukava kako bi smanjili zavisnost od klima uređaja, dok je u Mjanmaru privatnim vozilima dozvoljeno da rade samo naizmeničnim danima u zavisnosti od broja registarskih tablica.

Bangladeš je pokrenuo Ramazanski praznik na univerzitetima i uveo planirana zatamnjenja širom zemlje radi uštede energije.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan obećao je surovu osvetu za pogibiju sekretara Saveta bezbednosti Alija Laridžanija, saopštila je pres služba predsednika.

Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštila je da je odobrila sveobuhvatni paket za jačanje otpornosti finansijskih institucija, čiji je cilj jačanje stabilnosti bankarskog sektora zemlje.

Centralna banka je saopštila da je ukupna likvidnost koju banke UAE drže kod regulatora, u kombinaciji sa njihovom neto podobnom imovinom za operacije centralne banke, dostigla blizu 250 milijardi dolara, prenosi Rojters.

Prema ovom paketu, banke će dobiti poboljšan pristup rezervnim stanjima do 30 odsto obavezne gotovinske rezerve, i pristup oročenim likvidnim kreditima i u dirhamima UAE i u američkim dolarima.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf izjavio je da pretnja ratom protiv Irana i regiona mora biti eliminisana i da Teheran neće prihvatati da posle rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dođe do privremenog prekida vatre, pregovora i ponovnog rata.

Kalibaf je, u televizijskom intervjuu koji je emitovan danas, rekao da Iran "ne traži rat", ali da će se "žestoko braniti i čvrsto odgovoriti", prenosi iranska televizija Pres.

On je dodao da su SAD očekivale pobedu nakon napada na Iran u roku od 72 sata, ali da su umesto toga videle da su se sve njihove regionalne baze našle na udaru iranskih napada, i da zbog toga američki predsednik Donald Tramp "sada pribegava iznošenju nekoliko laži dnevno iz očaja".

Projektil je danas pogodio područje u blizini iranske nuklearne elektrane Bušer, saopštila je iranska novinska agencija Tasnim, pozivajući se na iransku Organizaciju za atomsku energiju.

Prema izveštaju, projektil je pogodio okolinu nuklearne elektrane u lučkom gradu Bušeru oko 19 časova po lokalnom vremenu.

U izveštaju se dodaje da nije prijavljena nikakva šteta, prenosi Al Džazira.

Iranska Organizacija za atomsku energiju je nazvala incident kršenjem svih međunarodnih normi.

Napad na nuklearna postrojenja mogao bi da ima nepopravljive posledice za ceo region, uključujući zemlje Persijskog zaliva, dodaje se u saopštenju.

Elektrana se gradi uz rusku pomoć, navodi agencija.

Bušer je prva iranska nuklearna elektrana koja je počela sa radom 2011. godine.

Republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem izjavio je danas da je razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o nevoljnosti evropskih saveznika da pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, i da ga "nikada u životu" nije čuo tako ljutog.

"Upravo sam razgovarao sa Trampom o nevoljnosti naših evropskih saveznika da obezbede sredstva kako bi Ormuski moreuz funkcionisao, što Evropi koristi mnogo više nego Americi. Nikada ga u životu nisam čuo tako ljutog. Delim taj bes s obzirom na to šta je u pitanju", rekao je Grejem u objavi na društvenim mrežama.

Senator je ocenio da je "više nego uvredljiva" arogancija američkih saveznika da sugerišu da to što Iran može da ima nuklearno oružje "nije od velike važnosti i da je vojna akcija za sprečavanje ajatolaha da nabavi nuklearnu bombu" američki problem, a ne njihov.

"Evropski pristup obuzdavanju nuklearnih ambicija ajatolaha pokazao se kao jadan neuspeh. Posledice pružanja male pomoći za održavanje funkcionalnosti Ormuskog moreuza biće široke i duboke za Evropu i Ameriku. Smatram sebe veoma naprednim u podržavanju saveza, međutim, u vreme pravih iskušenja poput ovog, to me tera da preispitujem vrednost ovih saveza", istakao je Grejem.

Američki nosač aviona "Džerald R. Ford" trebalo bi sledeće nedelje da se vrati u bazu na Kritu radi dopune goriva i moguće istrage požara koji je izbio na brodu, prenosi Katimerini, pozivajući se na izvore.

Izvor navodi da se istražuje i mogućnost da je požar namerno izazvan, kako bi se okončalo produženo angažovanje broda.

Brod, koji je trenutno raspoređen na Bliskom istoku u okviru operacija SAD, očekuje se u NATO bazi u zalivu Suda na Kritu.

Brod je prošlog februara proveo četiri dana u bazi u zalivu Suda na Kritu, snabdevajući se zalihama, pre nego što se uputio ka istočnom Mediteranu.

Kako je ranije objavio Njujork tajms, požar je izbio 12. marta u delu broda gde se nalazi glavna perionica i trajao je 30 sati, a više od 600 članova posade ostalo je bez svojih ležajeva i privremeno je smešteno na improvizovanim mestima za spavanje.

Brod, sa 4.500 mornara i pilota lovaca, trenutno je u svom 10. mesecu raspoređivanja, najdužem od Vijetnamskog rata, navodi njujorški list, pozivajući se na izjave mornara i vojnih zvaničnika.

Članovima posade je rečeno da će njihovo raspoređivanje verovatno biti produženo do maja, što bi ih dovelo do cele godine na moru, dvostruko duže od normalnog raspoređivanja nosača aviona.

"Džerald R. Ford" učestvuje u operacijama na Bliskom istoku, uključujući američko-izraelske vojne aktivnosti protiv Irana, nakon što je prethodno bio angažovan na Karibima.

Prema zvaničnicima, požar je izbio u ventilacionom otvoru sušare u vešernici i brzo se proširio, ali nije oštetio pogon broda.

Mornari su uspeli da lokalizuju i ugase požar.

Islamska revolucionarna garda potvrdila je smrt vođe paravojne milicije „Basidž“ general-majora Gulamreze Sulejmanija.

U saopštenju se izražava saučešće vrhovnom vođi i narodu Irana i porodici Sulejmanija, koji je „ubijen u američko-cionističkom napadu“.

„Upozoravamo ubice ovog velikog mučenika da će hrabri članovi ‘Basidža’ osvetiti krv palog vođe, komandanata i svih mučenika“, navodi se u saopštenju Iranske revolucionarne garde, prenose mediji.

Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da bi Francuska bila spremna da pomogne u obezbeđivanju plovnog puta kroz Ormuski moreuz, ali tek kada se okončaju borbena dejstva, ističući da Francuska nije strana u sukobu na Bliskom istoku.

Makron je tokom sastanka Saveta odbrane rekao da Francuska nikada neće učestvovati u operacijama za obezbeđenje prolaska brodova kroz Ormuski moreuz u "trenutnom kontekstu bombardovanja", ali da kada se situacija „smiri“, može da učestvuje u praćenju brodova u ovom strateškom prolazu za globalnu ekonomiju.

Naglasio je da će to zahtevati razgovore i deeskalaciju sa Iranom.

Grčka se neće vojno uključivati u operacije u Ormuskom moreuzu, izjavio je danas premijer te zemlje Kirijakos Micotakis, ističući da je za to potrebna jedinstvena evropska odluka.

"Grčka možda neće učestvovati vojno, ali imamo veliko interesovanje jer se u tom području nalaze grčki brodovi. U ovom trenutku se nećemo dalje mešati, da bi se to dogodilo mora da postoji jedinstvena evropska odluka", istakao je Micotakis na konferenciji "Grčka energija: Nova era", prenosi Katimerini.

Prema njegovim rečima, istočni Mediteran mora da bude glavni prioritet Evrope.

Kako je naveo, što duže traje sukob na Bliskom istoku, to će troškovi biti veći.

Komentarišući grčku odbrambenu pomoć Kipru, Micotakis je naveo da operacija "Štitovi" ima "specifično područje delovanja, koje za sada neće proširivati".

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da zbog rata u Iranu odlaže put u Peking, gde je krajem marta trebalo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Tramp je novinarima u Ovalnom kabinetu u Beloj kući rekao da rat sa Iranom preokreće spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država, i da odlaže napore da se smire tenzije između dve najveće svetske ekonomije, prenosi Rojters.

"Resetujemo sastanak... Sarađujemo sa Kinom. Njima je to bilo prihvatljivo", kazao je Tramp.