Mitropolit je, gostujući na TV kanalu „Rusija 24“, rekao da neće biti lako formirati takvu strukturu.
„Ako je ukupan broj država članica UN oko 200, onda je broj verskih organizacija i zajednica izražen milionima“, naveo je on.
Organizovanje „verskih nacija“ po ugledu na Ujedinjene nacije
Alfejev je razgovarao o ideji „organizovanja verskih nacija“ nakon što se Sinod Kiparske pravoslavne crkve založio za priznanje Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU).
Ranije je poglavar Kiparske pravoslavne crkve Hrizostom II tokom službe spomenuo poglavara PCU mitropolita Epifanija (Dumenka), što je zapravo značilo priznanje kijevske autokefalije.
Nisu svi kiparski poglavari podržali svog episkopa, ali stalni članovi sinoda su ipak odlučili da „ne idu protiv“ Hrizostoma II. Međutim, kako je pokazalo iskustvo sabora održanog u Amanu u februaru, „opšta diskusija“ o ukrajinskoj autokefaliji teško pada episkopima pravoslavnih crkava, a krug onih koji priznaju PCU se širi.
U novembru 2019. godine poglavari Grčke i Aleksandrijske crkve su priznali novu versku strukturu. Njihova imena se više ne pominju tokom bogosluženja u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. A sa pokretačem stvaranja strukture u Ukrajini nezavisne od Moskve, Moskovska patrijaršija je u potpunosti prekinula evharistijska sabranja još u oktobru 2018. godine.
Pravoslavlje podeljeno na dva pola
Što se tiče Kipra, tada se, kao ni u slučaju Aleksandrijske i Grčke crkve, Moskva nije odlučila za potpuno prekidanje kontakata. Na Sinodu Ruske pravoslavne crkve koji je održan 20. novembra ove godine, konstatovano je samo „nemogućnost pomena imena arhiepiskopa kiparskog Hrizostoma II u diptihima, molitve i zajedničko služenje evharistije sa njim, kao i sasluženje sa onim jerarsima Kiparske crkve koji podrže crkvenu zajednicu predstavnika Ukrajinskog raskola“.
Kasnije je, kako podseća list „Nezavisimaja gazeta“, mitropolit Ilarion Alfejev objasnio: „Bilo je sasvim očekivano da će one crkve koje su orijentisane na Carigrad, a to su pre svega crkve u kojima govore grčki, pre ili kasnije slediti za primerom patrijarha Vartolomeja. U tim crkvama on se ne doživljava kao prvi među jednakima, već zapravo kao njihov nadležni, pa ako im je nešto ukazao i na nečemu insistira, oni će to pre ili kasnije poslušati“.
Ruska pravoslavna crkva je počela da optužuje patrijarha Vartolomeja za „papizam“ još uoči Kritskog sabora 2016. godine. Tom saboru je prisustvovalo 10 poglavara pravoslavnih crkava. Ruska, Gruzijska, Bugarska i Antiohijska su odbile da učestvuju. Na „promoskovskom“ sastanku u Amanu prisustvovale su delegacije 6 od 15 crkava. Pravoslavna zajednica se sve više raspada na dva dela, i svaki je orijentisan ka svom polu moći — Carigradu i Moskvi.
Prekinute veze i sa ekumenskim organizacijama
Ne samo da su u krizi odnosi RPC sa nekim pravoslavnim crkvama, već su prekinute veze sa međunarodnim ekumenskim organizacijama, poput Konferencije evropskih crkava (KEC) koja danas objedinjuje 114 pravoslavnih, protestantskih i anglikanskih zajednica u Evropi. Moskovska patrijaršija je obustavila svoje učešće u KEC-u još 2008. godine zbog toga što konferencija nije razmatrala zahtev za članstvo u organizaciji Estonske pravoslavne crkve (EPC).
Takođe je dovedeno u pitanje učešće RPC u Svetskom savetu crkava (SSC) — najvećoj međunarodnoj ekumenskoj organizaciji, čiji su članovi 348 hrišćanskih crkava (osim katolika) iz više od 100 zemalja sveta. Sa jedne strane, Moskovska patrijaršija je više puta kritikovala delovanje ove međunarodne organizacije, dok sa druge, uprkos zahtevima pravoslavnih tradicionalista, RPC još uvek nije odlučila da se povuče iz nje.
Međutim, sada je učešće RPC u SSC otežano činjenicom da među njenim članovima postoje crkve koje su priznale PCU, uključujući i Carigradsku. U septembru 2018. godine na Sinodu je odlučeno da se obustavi učešće RPC u svim strukturama „pod predsedavanjem Carigradske patrijaršije“. Među sadašnjim liderima SSC-a postoji i predstavnik Konstantinopolja — mitropolit Genadij Limuris.
RPC ne uspeva da ostvari ni bliski kontakt sa Svetom stolicom. Uprkos činjenici da se 2016. godine prvi susret patrijarha moskovskog i rimskog pape dogodio na Kubi, više od ovoga se ništa nije dogodilo.
Patrijarh Kiril, „mnogi episkopi, sveštenici i vernici“ nisu spremni da prihvate papu Franju na njihovoj „kanonskoj teritoriji“, a ne tako davno Ruska pravoslavna crkva je čak kritikovala reči pontifa o potrebi donošenja zakona o građanskim zajednicama koji bi štitio prava homoseksualaca.
„Sasvim je očigledno da je dijalog između verskih zajednica određen vremenom. Šta može naterati na povlačenje u izolaciju u ovako teškoj situaciji kao danas, kada je, naprotiv, toliko važno održavati dijalog, iznositi svoj stav drugima, razmenjivati mišljenja“, upitao je mitropolit Ilarion, komentarišući ideju „religioznih Ujedinjenih nacija“.
