Kravčuk je na televiziji „Ukrajina 24“ priznao da godinu dana nakon sastanka lidera zemalja „normandijske četvorke“ (Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine) u Parizu nije postignut neki značajan napredak u pregovorima u Minsku, pa će Kijev, stoga, morati da promeni taktiku.
Najvažnije dostignuće za ovo vreme predstavlja sporazum o dodatnim merama za jačanje režima prekida vatre, koji je stupio na snagu 27. jula, primetio je Kravčuk.
„Više nisu preduzeti nikakvi konkretniji koraci ka miru. Satima razgovaramo o različitim stvarima, ali u poslednje vreme nismo doneli nikakve konkretne odluke“, rekao je on.
„Reći ću vam svoje mišljenje: ako se ništa ne dogodi do kraja godine, onda će, mislim, početak nove godine biti početak novog standarda za naše razumevanje situacije“, istakao je Kravčuk.
Prema njegovim rečima, radi se o novim sankcijama protiv Rusije.
„To bi mogle biti sankcije koje se tiču međunarodnog platnog sistema (SVIFT). To ćemo tražiti i zahtevati. Tražićemo i druge sankcije“, dodao je on.
Poslednji samit „normandijske četvorke“ održan je u Parizu 9. decembra 2019. Na njemu su strane potvrdile da ne postoji alternativa Minskim sporazumima kao osnove za rešavanje situacije u Donbasu, a takođe se dogovorile da se za četiri meseca postigne sveobuhvatni prekid vatre, povlačenje snaga i sredstava sa novih oblasti duž kontakt linije, sprovede nova razmena zarobljenika i otvore novi prelazi.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti ranije su više puta optuživale Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu kojom se Rusija naziva „zemljom-agresorom“. Rusija negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu. Rusija je istakla i da je kontraproduktivno razgovarati sa Moskvom na jeziku sankcija.
Pročitajte još: