Kiseljov je naglasio da postoji razlika između personalih sankcija i sankcija koje se primenjuju na ruske organizacije i kompanije.
Letonske vlasti privele su juče privele šest novinara, uključujući bivšeg glavnog urednika portala Baltnjuz Andreja Jakovljeva, uz obrazloženje da oni krše sankcije EU. Posle saslušanja i pretresa oni su pušteni, ali ne smeju da napuštaju grad.
Prema tumačenju Litvanije, Letonije i Estonije personalne sankcije EU koje su uvedene protiv generalnog direktora agencije Dmitrija Kiseljova 2014. godine proširuju se i na agenciju ‘Rusija sevodnja’ “, navedeno je juče u saopštenju Sputnjika za zemlje u neposrednom susedstvu Rusije.
„Na mene lično se odnose sankcije EU. Medijska grupa ‘Rusija sevodnja’, u koju ulazi i agencija Sputnjik nisu pod sankcijama. To je, čini se, elementarno. Letonija želi da bude, što se kaže, veći katolik od pape i tumači personalne sankcije kao sankcije protiv organizacije. To je zlonamerno “, rekao je Kiseljov.
Prema njegovim rečima, među državama to izgleda kao sitno peckanje Rusije.
„Zašto privoditi državljane Letonije i pretiti im krivičnim gonjenjem? Oni ništa loše nisu uradili. Oni su slobodni novinari, autori, stringeri, javni poslenici koji nisu deo osoblja Sputnjika jednostavno pisali tekstove i slali fotografije, realizujući svoje pravo na slobodu izražavanja. Šta je u tome loše? Zašto progoniti ljude? “, upitao je Kiseljov.
Juče je oštro reagovalo i Ministarstvo inostranih poslova Rusije koje je ocenilo da postupci letonskih vlasti prema ruskojezičnim novinarima u toj zemlji predstavljaju nedopustiv primer povrede osnova demokratskog društva – slobode medija i slobode govora.
Reagovala je i glavna urednica novinske agencije „Rusija sevodnja“ i televizije RT Margarita Simonjan koja je rekla da se nada da će Rusija odgovoriti na krivične postupke protiv zaposlenih na portalima „Baltnjuz“ i Sputnjik Letonija, koji su optuženi za kršenje sankcija EU.