Jedanaesti sastanak eksperata komisije održan je 3. decembra, a strane su, putem videoveze, pokušale da se dogovore o upotrebi termina „makedonski“ u zapisnicima sa nekoliko prethodnih sastanaka.
Prema rečima Dimitrova, makedonske kolege su nakon devetog sastanka prestale da potpisuju dokumenta sa tih sastanaka i insistirale su da se pojam „makedonski“ pojavljuje svuda u protokolima. Izrazio je nadu da će sledeće godine članovi komisije uspeti da se dogovore kako bi bilo moguće učiniti ono što je predviđeno Ugovorom o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine.
Bugarski stručnjaci ukupno imaju 14 primedbi prema makedonskoj strani u vezi sa zajedničkim istorijskim činjenicama i ličnostima. Jedan od komentara se odnosio na ličnost cara Samuila, koji je vladao krajem 10. i početkom 11. veka i dugi niz godina se suprotstavljao Vizantiji. Obe strane smatraju da je vladar deo njihove nacionalne istorije.
Kao što je Dimitrov rekao, uprkos činjenici da su strane postigle dogovor da se zajednički obeležavaju praznik njemu u čast, još uvek ne mogu da odobre zajedničku izjavu komisije koja bi trebalo da bude poslata vladama obe države.
„Ispostavilo se da nije bilo nikakvih rezultata našeg jedanaestog sastanka. U našem radu nema ni najmanjeg pomaka. Završavamo godinu, završavamo jedanaesti sastanak, ali ispostavilo se da se krećemo sporo kao puž“, rekao je Dimitrov.
Zajednička komisija za istorijska i obrazovna pitanja osnovana je nakon potpisivanja Ugovora o prijateljstvu, dobrom susedstvu i saradnji između Bugarske i Severne Makedonije 2017. godine. Tokom rada stručnjaci bi trebalo da razjasne istorijske sporove i dogovore se o istorijskim činjenicama u školskim udžbenicima.
Kao što je Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske ranije saopštilo, makedonska strana je jednostrano obustavila sastanke komisije prošle jeseni zbog predstojećih parlamentarnih izbora. Sastanci su nastavljeni tek u novembru ove godine.
Ministarstvo je objasnilo da su oklevanje makedonskih kolega da rade zajedno, kao i iskrivljena istorija Bugara u makedonskim udžbenicima, govor mržnje u medijima i odbijanje da se slože sa bugarskim poreklom makedonske nacije i jezika, postali prepreka zbog koje je Sofija blokirala početak pregovora za pristup suseda Evropskoj uniji.
Pročitajte još:
