Moskovskom aerodromu Šeremetjevo nedostajalo je samo 95.000 putnika da bi se našao na vrhu septembarskog rejtinga najprometnijih evropskih aerodroma, koji je sastavio Međunarodni savet za aerodrome u Evropi (ACIE). Prvo mesto na ovoj listi zauzeto je turski aerodrom Antalija, koji je u prvom jesenjem mesecu opslužio 2,253 miliona putnika, ali Šeremetjevo (2,156 miliona) i još jedan moskovski aerodrom Domodedovo (2,066 miliona) bili su ispred novog istanbulskog aerodroma koji se smatra najvećim na svetu.
Pored toga, moskovski aerodrom Vnukovo i sanktpeterburški Pulkovo našli su se među prvih deset i time nadmašili tri najveća aerodroma u Evropi prema procenama 2019. godine: Šarl de Gol u Parizu, Shiphol u Amsterdamu i Hitrou u Londonu. A glavni nemački aerodromi, Frankfurt i Minhen, u septembru se nisu ni našli na listi top 10 najprometnijih aerodroma u Evropi.
Prednost zahvaljujući domaćem terenu
Stručnjaci iz ACIE ističu da je dominacija ruskih i turskih aerodroma na listi prvenstveno zbog dobrog razvoja unutrašnjeg vazdušnog saobraćaja u tim zemljama. To je ono što je nekim vazdušnim lukama omogućilo čak i povećanje putničkog prometa. Na primer, na aerodromu Domodedovo u septembru je broj putnika na letovima unutar zemlje porastao za 15,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Visoki septembarski pokazatelji su posledica dve okolnosti, objašnjava Roman Gusarov, glavni urednik portala Avia.Ru. Kao prvo, prema njegovim rečima, u Rusiji je letnja sezona bila duža nego obično za najmanje mesec dana. Kao drugo, u Evropi je novi talas pandemije već uzimao maha, dok je u Rusiju stigao sa zakašnjenjem. Stoga su u kontekstu smanjenja putničkog prometa na evropskim aerodromima, ruski pokazali relativno dobre rezultate, uglavnom zahvaljujući unutrašnjem saobraćaju, iako je i međunarodni promet znatno porastao.
U isto vreme, ekspert ističe da sada većina regionalnih aerodroma funkcioniše mnogo bolje od onih u glavnom gradu. Po mišljenju Gusarova, u tome nema ništa čudno. Najveće smanjenje putničkog prometa se dogodilo na međunarodnim letovima koji su uglavnom skoncentrisani u moskovskom vazduhoplovnom čvorištu. Sav preostali saobraćaj se odvija između Moskve i regiona, kao i između i unutar regiona. Najmanje su nastradali aerodromi u Sibiru i na Dalekom istoku, gde ne postoje alternative vazduhoplovstvu, a aerodrom u Sočiju u avgustu je čak srušio rekorde putničkog prometa tokom Olimpijade 2014. godine. Čak i za vreme prolećnog karantina, kada je u Moskvi ostalo samo 5 odsto prethodnog obima vazdušnog saobraćaja, u istočnim regionima ta brojka je iznosila oko 30 odsto.
„Moskovski aerodromi su, naravno, bogatiji od regionalnih, ali održavanje infrastrukture i osoblja za njih je mnogo skuplje, pa im je sada teže, a pad putničkog prometa do kraja godine biće veći nego na mnogim regionalnim aerodromima“, predviđa Gusarov. „Isto važi i za avio kompanije. „Aeroflot“ sa avio-čvorištem na Šeremetjevu i velikim brojem međunarodnih letova pre pandemije, imao je znatno veći pad putničkog prometa od prevoznika koji su bili više usredsređeni na letova unutar Rusije. Među njima su „Jutejr, „S7“ i „Pobeda“ koja u poslednja tri meseca uglavnom pokazuje porast putničkog prometa“.
Preživeti „tanku“ zimu
Međutim, septembarske rezultate ne treba precenjivati. Ovaj uspeh ruskih aerodroma u kontekstu opštih neuspeha je privremena pojava, smatra Roman Gusarov. U Rusiji je, za razliku od Evrope, vrlo izražen faktor sezone na tržištu vazdušnog saobraćaja. U jesen i zimu Rusi su uvek leteli malo, pa će sada pad potražnje za avionskim kartama biti ubrzan. Pored toga, Rusiju je prekrio novi talas pandemije i dok avio-kompanije nastavljaju da lete, saopštenja o otkazivanju i smanjenju letova stižu svaki dan.
Stručnjaci agencije za poslovna putovanja „Aeroklub“ ističu da poslovna aktivnost u Rusiji ponovo opada: u oktobru je broj avionskih karata za letove unutar zemlje opao za 35 odsto u odnosu na septembar.
„Poslovni turizam reaguje mnogo brže na promene u epidemiološkoj situaciji od pojedinačnih putnika, jer su rizici preveliki — u pitanju je zdravlje zaposlenih, poslovni procesi i reputacija kompanija. Drugi talas epidemije je već počeo da utiče na poslovnu aktivnost i očekujemo dalji pad broja službenih putovanja“, komentariše generalni direktor „Aerokluba“ Julija Lipatova.
Bankroti aerodroma ili avio-komapnija još se ne očekuju, ali finansijsko stanje u industriji je prilično teško, rekao je pre neki dan zamenik šefa Rosavijacije Aleksej Novgorodov, posle rezultata „Transportne nedelje 2020.“. Od početka pandemije, vlada je uvela čitav niz mera za podršku domaće vazduhoplovne industrije, i to je dalo rezultate, ističe Pavel Sigal, prvi potpredsednik organizacije „Podrška Rusiji“ (Opora Rossii). Iako su pretrpele značajne gubitke, kompanije i dalje rade bez znakova bankrota, obavljaju letove u zemlji i inostranstvu, a istovremeno ne daju otkaze svojim zaposlenim. Pored toga, nakon ukidanja ograničenja letova, smanjene su cene avionskih karata, što je podstaklo potražnju i privuklo putnike i one koji su odložili poslovna putovanja na početku epidemije.
Domaći turizam nije pogodan za sve
Dugoročno gledano, nacionalni projekat domaćeg i dolaznog turizma koji je vlada Rusije najavila ubrzo nakon prvog talasa pandemije mogao bi da pruži novi podstrek vazdušnoj industriji. Međutim, Sergej Pirožnjikov koji je učestvovao u razvoju koncepta projekta u maju, kaže da nacionalni projekat ne predviđa subvencionisanje ruskih avio-kompanija ili bilo kakve mere za poboljšanje finansijskog stanja prevoznika. Zbog toga će efekat za ovu industriju biti indirektan — glavni pozitivni faktor za avio-kompanije će biti povećanje domaćeg turističkog prometa, koji će prema prognozama biti povećan za 100 odsto do 2030. godine. Na to će uticati dodeljivanje vladinih subvencija za formiranje i razvoj atraktivnih turističkih destinacija u Rusiji.
Stručnjak smatra da je malo verovatno da će razvoj domaćeg turizma biti u stanju da podrži vazduhoplovnu industriju, štaviše, potražnja za letovima unutar zemlje može se značajno smanjiti usled smanjenja prihoda stanovništva i biznisa. „Ako se granice ne otvore kao pre još dugo vremena, vazduhoplovna industrija će akumulirati gubitke i kompanije mogu početi da objavljuju bankrot“, pretpostavlja Tuzov. Ako strane destinacije i dalje budu zatvorene ili ograničene za masovni turizam, industriji će trebati više vremena da se oporavi, slaže se Pavel Sigal, iako će neke od gubitaka nadoknaditi razvoj domaćeg turizma i povećanje broja letova širom Rusije.
Pročitajte još:
