U slučaju da se primeni sila, Kijev će prekršiti međunarodno humanitarno pravo u pogledu vojnih operacija na teritoriji gusto naseljenih područja. Pored toga, ukrajinski vojnici će pretrpeti „ozbiljne“ gubitke i postoji „rizik od ruskog mešanja“, smatra general.
Ranije je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Aleksandar Lukaševič rekao da ukrajinske vlasti nisu ispunile ono što je dogovoreno na sastanku „Normandijske četvorke“ u Parizu u decembru 2019. godine. Prema njegovim rečima, Kijev nije obavio posao da zakon o posebnom statusu Donbasa učini trajnim i da odražava posebnosti regionalne samouprave u ustavu zemlje. Mehanizam za uvođenje statusnog zakona prema „Štajnmajerovoj formuli“ takođe je suspendovan.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, oko 13 hiljada ljudi postalo je žrtvama sukoba. Tokom sastananaka Minske kontakt-grupe se raspravlja o pitanju nagodbe koja je od septembra 2014. godine već usvojila tri dokumenta o deeskalaciji, ali se sukobi nastavljaju.
Vrhovna rada je u januaru 2015. godine potpisala izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta izjavila da nije razlog unutrašnjeg sukoba u Ukrajini i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
