„Nesreća možda nikada ne dolazi sama, ali iz perspektive hrvatske naftne kompanije Ine valja se zapitati mora li doći u tako velikom društvu“, započinje autor Marko Biočina u tekstu „Jutarnjeg“.
Kompanija je ove godine prvo bila suočena s velikim kibernetičkim napadom, potom je tržišni rat Saudijske Arabije i Rusije izazvao urušavanje cene nafte, da bi potom pandemija virusa korona urušila potražnju za derivatima, navodi se u tekstu.
Rezultat je poslovni gubitak od milijardu kuna u prvih devet meseci ove godine, a autor napominje da tu problemi ne prestaju.
„Pre nekoliko sedmica jedan od Ininih ključnih regionalnih konkurenata — srpski NIS — u pogon je stavio novo postrojenje za obradu teških ostataka u svojoj rafineriji u Pančevu. Radi se o sličnom postrojenju kakvo Ina već godinama planira da izgradi u svojoj riječkoj rafineriji, a uz pomoć kojeg će rafinerija u Pančevu praktično potpuno eliminisati proizvodnju neisplativog lož-ulja-derivata koji se prodaje po ceni nižoj od sirove nafte“, kaže se u tekstu.
Autor ukazuje da će sada srpska kompanija u vlasništvu ruskog Gaspromnjefta proizvoditi više vrednih derivata nego ranije i to po nižoj proizvodnoj ceni.
Situacija na tržištu u regionu
Smatra da će dovršetak projekta u Pančevu — iako je prošao kao relativno nezapažena vest u hrvatskoj javnosti — znatno uticati na regionalno tržište nafte (još uvek najvažnijeg energenta), ali i poslovne perspektive Ine (još uvek najveće hrvatske kompanije).
„Prvi efekt proizlazi iz osnovnog odnosa ponude i potražnje. Naime, potrošnja naftnih derivata u zemljama bivše Jugoslavije već godinama stagnira ili pada, a s obzirom na ekološku agendu Evropske unije, realno je očekivati da će se taj trend nastaviti. Utoliko, svaka dodatna litra derivata koja se proizvede i proda iz Pančeva, izbiće litru nekog od postojećih opskrbljivača“, navodi se u tekstu.
Kako je i Srbija veliki uvoznik derivata, navodi hrvatski list, logično je očekivati da će osetan deo nove proizvodnje iz Pančeva ići na domaće, srpsko tržište, ali svakako treba očekivati da će deo ići i na tržišta okolnih zemalja, posebno u radijusu od 300 kilometara od rafinerija.
„Kako NIS, odnosno Gaspromnjeft ima relativno razvijenu maloprodajnu mrežu u BiH, gde je svojevremeno preuzeo OMV-ov lanac benzinskih stanica, može se očekivati da će pojačati aktivnosti tamo, ali nije isključeno da krene i u jači poslovni iskorak kroz veleprodaju u istočnoj Hrvatskoj. I jedno i drugo poslovni je izazov Ini", konstatuje se u tekstu zagrebačkog dnevnika.
Bosna i Hercegovina je kompanijino tradicionalno tržište i jedno od, dodaje se, retkih preostalih u regioni gde je Ina u sastavu MOL-a dobila mogućnost poslovnog širenja.
U tekstu se ističe da bi riječka rafinerija morala da dovrši proces modernizacije i izgradi postrojenje slično onom u Pančevu kako bi postala konkurentna. Reč je o projektu vrednom četiri milijarde kuna, a u kompaniji tvrde da će on, uprkos trenutnim gubicima, biti dovršen i početi s radom tokom 2023.
Ipak, ako se te najave i obistine, ukazuje „Jutarnji“, riječkoj rafineriji predstoje barem dve i po godine narušene konkurentnosti, zbog prerade nafte sa značajnim udelom lož-ulja.
„Logično je očekivati da konkurencija taj period neće prespavati već agresivno koristiti svoju prednost da zauzme što veći tržišni udeo“, zaključuje autor teksta.
Rafinerija nafte u Pančevu bila je i tema emisije „Energija Sputnjika“ s Jelicom Putniković.
