Kako je rekao, sada se stvaraju pretpostavke za regulisanje situacije u Karabahu uz uzimanje u obzir interesa i Jerevana i Bakua.
„Počinje sa radom ruski centar za humanitarno reagovanje čiji će glavni zadatak biti pružanje pomoći građanima oblasti koju pretrpela najveća stradanja toko borbenih dejstava, obnova infrastrukture, stvaranje uslova za normalan život“, rekao je ruski predsednik, dodajući da očekuje značajno učešće međunarodnih organizacija.
Polazimo od toga, dodao je, da će se tako stvoriti preduslovi za dugoročno i sveobuhvatno rešenje ovog konflikta na pravednoj osnovi i interesu i jermenskog i azerbejdžanskog naroda.
Rusija je, istakao je Putin, preduzela energične napore kako bi se obustavila borbena dejstva u Nagorno-Karabahu, koja su izazvala smrt hiljada građana Azerbejdžana i Jermenije, Rusiji prijateljskih.
„Pri tome, rukovodili smo se ključnim dogovorima postignutim u okviru Minske grupe OEBS“, rekao je Putin na ceremoniji prijema akreditivnih pisma ambasadora 20 zemalja.
Najvažnije je, dodao je on, da je zaustavljeno krvoproliće i fiksirani uslove primirja u trilateralnoj izjavi lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu.
Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
