Ipak, kako navodi, čini se da postoji svetlost na kraju tmurnog tunela kovida 19, jer izgleda da je vakcina Univerziteta Oksford uspešna. Početni rezultati istraživanja sugerišu zaštitu od 70 odsto, ali stručnjaci smatraju da bi određenim doziranjem procenat zaštite mogao da se popne na 90 odsto. Vakcina nastala u saradnji sa kompanijom „Astra zeneka“ tokom ispitivanja nije uzrokovala teža stanja, niti je bilo hospitalizacije onih koji su učestvovali u istraživanju. Još jedna dobra strana je to što se može čuvati u običnom frižideru, što isključuje visoke troškove skladištenja.
To nije slučaj sa druge dve vakcine koje je svet pohvalio – „Bajontek/Fajzerovom“, sa efikasnošću od 95 odsto, i „Moderninom“ sa 94,5 odsto.
Obe vakcine treba da se čuvaju na temperaturama oko minus 70 stepeni i zahtevaju velike rashladne jedinice da se ne bi pokvarile tokom transporta i skladištenja.
To je jedan od razloga zašto će oksfordska vakcina koštati između 3 i 4 dolara, u poređenju sa 20 dolara za „Fajzerovu“ i 25 dolara za „Moderninu“ vakcinu.
Uprkos razlikama u cenama, sve su to dobre vesti, ističe autor teksta.
Prema izveštajima, „Astra zeneka“ je spremna da napravi dve milijarde doza vakcina do sledećeg leta, a ostale kompanije imaju ugovore o isporuci stotina miliona doza.
To je globalni napor. „Astra zeneka“ je švedska kompanija, „Bajontek“ je osnovao bračni par Turaka u Nemačkoj, dok su „Fajzer“ i „Moderna“ američke.
Reakcija na dobre vesti bila je univerzalno pozitivna u medijima. Izjavu tima sa Univerziteta Okford pozdravili su Bi-Bi-Si, Njujork tajms, Si-En-En, Gardijan, Najn njuz u Australiji i Skaj njuz.
Uprkos različitim lokacijama i publici, svi ovi izveštaji imali su jednu zajedničku stvar - namerno su ignorisali „Sputnjik V“, vakcinu koju je razvila Rusija i koja je prva predstavljena. To je činjenica, naglašava Svejni.
Vest o njenom postojanju je objavljena 11. avgusta, a 4. septembra su objavljeni rezultati studije prve faze u najstarijem medicinskom časopisu na svetu „Lanset“. Treća faza ispitivanja vakcine je u toku u Rusiji, Belorusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Venecueli, a pridružiće im se i Indija i Brazil.
„Sputnjik V“ ima efikasnost od 92 odsto, pokazuju dosadašnja istraživanja, a predstavnica Svetske zdravstvene organizacije u Rusiji Melita Vujnovič je to prokomentarisala rečima – „optimisti smo“.
Vakcina je takođe poslata u sedište SZO u Ženevi na potvrdu, a njen proizvođač, moskovski Istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“, potvrdio je da će troškovi biti niži od troškova „Biontek/Fajzera“ i „Moderne“.
Ruski institut javno se ponudio da pomogne u povećanju efikasnosti oksfordske vakcine. Ali, verovatno toga niste svesni, jer je sve to izostalo u izveštajima mejnstrim medijima.
U medijima su se pojavljivale sugestije o navodnim dokazima da su ruski istraživači falsifikovali rezultate vakcine „Sputnjik V“, što je verovatno proisteklo iz činjenice da je ruski Fond za direktna ulaganja (RDIF) finansirao projekat.
Generalni direktor Kiril Dmitrijev bio je svestan da će se državne veze smatrati problematičnim i rekao je: „Shvatili smo da će biti mnogo skepticizma i otpora prema ruskoj vakcini iz konkurentskih razloga; stoga je doneta odluka da se nazove ruskim prepoznatljivim međunarodnim imenom“.
Umesto toga, dušebrižnici bi trebalo da se osvrnu na Institut „Gamaleja“, koji je ranije bio uključen u klinička ispitivanja vakcina protiv ebole i bliskoistočnog respiratornog sindroma. Ali ništa od toga nije smatrano relevantnim, navodi Svejni.
Pojedini novinari i medijske korporacije zažmure, moguće podsvesno, kada treba pogledati u neke delova sveta. Taj arogantan stav znači da su ruske tvrdnje unapred osuđene kao sumnjive, dok se prema drugim vakcinama ne ponašaju tako.
Neobjašnjivo je to što je Vejn Kof iz Projekta za ljudske vakcine izjavio da „Sputnjik V“ nije prošla „test mirisa“. U međuvremenu, istraživač vakcina iz Njujorka Džon Mur nazvao je najavu ruske vakcine „Putinologijom“ i dodao: „Zašto Rusija to radi? To je međunarodna trka vakcina. Žele da ih vide kako idu u korak sa konkurentima u drugim zemljama“.
Evropska unija je takođe pokazala svoje pravo lice upozorivši Mađarsku da podriva poverenje javnosti uvozeći „Sputnjik V“ kako bi je testirala. EU je dodala da će masovna vakcinacija postati otežana ako građani počnu preispituju vakcine koje im nisu odobrene. I Frans 24 je objavio ocenu da „Moskva žuri kako bi držala korak sa zapadnim farmaceutskim kompanijama“.
Svejni smatra da sve ovo potiče od stereotipa i, u nekim slučajevima, nelogičnog prezira prema Rusiji što je ostalo još iz hladnoratovskog perioda.
Ovo je globalna pandemija. Svaka zemlja se suočava sa istim scenarijem i potrebna nam je sva pomoć nauke koju možemo dobiti. Ništa ne treba odbaciti zbog ksenofobne paranoje, ističe Svejni.
Način na koji mejnstrim mediji pokušavaju da ignorišu postojanje „Sputnjik V“ dokazuje da takozvani stručnjaci ne mogu sebi da dozvole da daju bilo kakvu zaslugu Rusiji, jer se ne uklapa u narativ koji žele da prenesu.
Šta ako je to najmoćnija vakcina? Šta ako je to najbolja opcija? Zbunjujuće je to što toliko ljudi vodi medijske ratove u momentu kada je toliko ljudskih života u pitanju, zaključuje Svejni u tekstu objavljenom na RT.
