U manevrima učestvuje 1.200 vojnika iz pet zemalja – SAD, Velike Britanije, Rumunije, Hrvatske i Poljske.
„Severnoatlantska alijansa ne želi da pritisak stvoren kod granica Rusije oslabi. Manevri se i dalje održavaju bez obzira na pandemiju, mada u nešto manjem obimu. Kao i do sada uočava se premeštanje vežbi NATO na istočno krilo, tj. ka granicama Rusije“, objašnjava član ruske Vojne akademije Andrej Koškin.
Ovo nisu prve vežbe koje se ove godine održavaju u Poljskoj. Prethodno je u junu održana vežba „Difender Jurop 20 Plus“ u trajanju od dve nedelje. Učestvovalo je 6.000 vojnika, od toga 4.000 iz Amerike, 100 tenkova, 200 oklopnih i drugih vozila, artiljerija, raketni sistemi i avijacija.
U Rusiji tim povodom konstatuju da NATO u uslovima pandemije virusa korona ne održava manevre velikog obima kako bi se izbeglo da se zarazi veliki broj vojnika, ali nastavljaju da redovno održavaju vežbe kod ruskih granica.
Šta je namera Varšave
U Poljskoj ističu da je saradnja s NATO najbolja garancija bezbednosti i stabilnosti.
Pre nekoliko dana poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak je rekao da su aktivnosti zemlje u Alijansi veoma važne za razvoj sistema bezbednosti na istočnom krilu NATO.
U tom kontekstu posebno je važna saradnja sa Amerikom. Predsednik Poljske je 9. novembra ratifikovao Sporazum o jačanju vojne saradnje između SAD i Poljske.
Takođe, ovih dana u Poljskoj je održana i ceremonija povodom uspostavljanja komande 5. Armijskog korpusa američke vojske u Poljskoj, čiji će glavni zadatak biti koordinacija aktivnosti i kontrola pešadijskih snaga SAD u Evropi, operativno planiranje i uspostavljanje saradnje između vojske SAD i vojski drugih članica NATO.
Sporazum su sredinom avgusta u Varšavi potpisali odlazeći američki državni sekretar Majk Pompeo i poljski ministar odbrane.
U Varšavi naglašavaju da će infrastruktura omogućiti da se u zemlji rasporedi do 20.000 američkih vojnika.
Sagovornik RT, ekspert za vojna pitanja Ivan Konovalov ukazuje da se manevri Alijanse odvijaju u blizini ruskih granica, pri čemu, kako kaže, Poljska nije slučajno izabrana da postane jedan od centara za redovne vežbe jedinica NATO i SAD.
„Varšava očajnički želi da za NATO i SAD postane saveznik broj 1. u Istočnoj Evropi kako bi dobila kart-blanš kada je reč o kontroli nad regionom. Takođe, Poljska je poznata po svom antiruskom raspoloženju, za nju su napadi na Rusiju glavni deo spoljne politike, što se zahtevalo u NATO. U tom kontekstu, poljsko rukovodstvo je umnogome uspelo da uspostavi poseban odnos sa Amerikom i to ne samo u okviru NATO “, objašnjava Konovalov.
Podsetimo, predsednik Poljske je u maju odobrio obnovljenu strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj se akcenat stavlja da vojnu pretnju koja navodno dolazi od Rusije.
U dokumentu se navodi da „najozbiljniju pretnju predstavlja neoimperijalistička politika ruske vlasti koja se sprovodi i putem vojne sile.“
Prema mišljenju poljskog rukovodstva, Rusija navodno sprovodi akcije hibridnog karaktera koje podižu rizik od oružane konfrontacije.
Moskva je više puta demantovala takve tvrdnje.
Pročitajte još:
