Prema rečima političara, sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine se ne sprovodi i strane bi trebalo da zaključe novi. On je ranije primetio da trenutni dokument ne sadrži nikakve posebne zahteve ka Severnoj Makedoniji. Osim toga, poslednjih godina ministarka spoljnih poslova Jekaterina Zaharieva nije uspela da objasni kolegama iz Evropske unije suštinu nesuglasica sa Skopljem.
„Nikada u novijoj i ranijoj istoriji bugarska diplomatija nije pretrpela takav neuspeh u spoljnoj politici i za to je lično odgovorna Jekaterina Zaharieva. Što pre gospođa Zaharieva napusti funkciju ili što pre Borisov prihvati njenu ostavku, tim bolje za interese Bugarske. Ovo više ne može da se nastavi“, rekao je Noev.
Noev je ponovio da je Severna Makedonija imala ozbiljne nesuglasice sa Grčkom, ali su zemlje uspele da reše sporna pitanja uz pomoć jasnih uslova sporazuma.
„Neka narodni predstavnici stave na sto oba sporazuma - naš sporazum sa Republikom Makedonijom i Prespanski sporazum sa Grčkom - i videće ogromnu razliku. Grčka, inače, u svom sporazumu rešava pitanje jezika i daje mu definiciju. Ona rešava nacionalna pitanja, zbog toga nam se neki ljudi smeju i kažu „ne razumemo vas“. I Grci su to vrlo jasno naznačili u svom sporazumu, a naši makedonski prijatelji su to prihvatili“, rekao je Noe.
Bugarska u slučaju Skoplja pre svega mora da razmišlja ne o sporovima oko zajedničkih istorijskih ličnosti poput revolucionara Goce Delčeva i cara Samuila, već o stvarnim građanima, rekao je bivši ministar.
Prema njegovim rečima, na teritoriji Severne Makedonije živi od 150 do 200 hiljada Bugara, ali niko ne brine o njihovim pravima. Na poslednjem popisu stanovništva u Severnoj Makedoniji Bugari se ne pominju kao posebna etnička grupa. Istovremeno, 1.454 ljudi u Bugarskoj je sebe nazvalo Makedoncima.
„Verujem da bi Bugarska definitivno trebalo da pokrene pitanje prava bugarskih državljana“, rekao je on.
Noev smatra da što se duže odlaže ulazak suseda u Evropsku uniju, to Rusija i Kina predstavljaju veću opasnost za region. Bugarska i Makedonija ne treba da donose ishitrene odluke i prvo moraju da reše sporna pitanja.
„Ne razumem čak ni neka shvatanja koja, nažalost, dele neki liberali u Sofiji. Da će Rusija navodno tamo ući, kao i Kina, da će navodno postojati drugačiji geopolitički uticaj. Republika Makedonija je članica NATO, tema različitih geopolitičkih uticaja je završena. Moramo da nadgledamo izgradnju ruskih cevi na teritoriji Bugarske „Turski tok“ i da se ne bojimo da će Rusija, Srbija ili Kina ući u Severnu Makedoniju“, zaključio je on.
Podsetimo, ranije je Sofija blokirala početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji. Kao što su više puta izjavili zamenica premijera Bugarske Jekaterina Zaharijeva i Krasimir Karakačanov, komšije ne ispunjavaju sporazum o dobrosusedstvu, koji obavezuje strane da stvore zajedničku istorijsku komisiju za rešavanje kontroverznih istorijskih pitanja, a ne okvirni stav Bugarske iz 2019. godine.
Sofija je zahtevala da Skoplje napusti govor mržnje prema Bugarima, od formulacije „makedonski“ u korist „službenog jezika Republike Severne Makedonije“ i ideje o makedonskoj manjini u Bugarskoj.
Pročitajte još:
