Svi se još uvek sećaju predsednikovih obećanja da će „uništiti“ američke neprijatelje. Po svemu sudeći, republikanci će upravo to i učiniti.
I još ponešto za kraj…
„Cilj je da se zapali tolika vatra, koju bi administraciji Bajdena bilo veoma teško da ugasi“ — tako izvori bliski Beloj kući opisuju planove Trampa i njegovog tima za naredna dva meseca.
Simbolično, dan nakon izbora, Sjedinjene Države su zvanično napustile Pariski klimatski sporazum, to jest konačno se ispunilo jedno od Trampovih najkontroverznijih obećanja. Nedelju dana kasnije, obavestio je Kongres o isporuci oružja Ujedinjenim Arapskim Emiratima za 10 milijardi dolara kako bi mogli da odgovore na pretnje iz Irana. Otprilike u isto vreme otpušten je šef Pentagona Mark Esper. Zamenio ga je Kristofer Miler.
Predsednik je zahvalio bivšem ministru na odličnom radu, ali mnogi su Trampove postupke videli kao pokušaj čišćenja redova nelojalnih elemenata. Esper se više puta usprotivio namerama šefa Bele kuće. Na primer, tokom letnjih nereda izazvanih rasnim problemima, on je odbio da usvoji „Zakon o ustanku“ kojim bi se rasterali demonstranti uz pomoć vojske. Neko vreme pre otkaza, pokušao je da ubedi lidera zemlje da je neprihvatljivo povlačenje kontigenta iz Avganistana pod trenutnim uslovima. Postao je prepreka koja morala biti uklonjena.
Cena povlačenja vojske je visoka
Neposredno pre glasanja, Tramp je izjavio da će se svi američki vojnici do Božića vratiti iz inostranstva. Svoje predizborno obećanje da će povući vojsku sa Bliskog istoka nikada nije ispunio: oko 4,5 hiljada vojnika i dalje je raspoređeno u Avganistanu, a oko tri hiljade u Iraku. Predsednik se nada da će to popraviti pre napuštanja Bele kuće.
Kristofer Miler, koji je zamenio Espera, rekao je da će se 2,5 hiljade vojnika vratiti iz Avganistana i Iraka do 15. januara 2021. godine. To je zbunilo američke partnere.
„Cena prevremenog ili nekoordinisanog povlačenja kontigenta može biti vrlo visoka“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
„Rizikuje se da Avganistan ponovo postane platforma na kojoj međunarodni teroristi planiraju napade na nas. Islamska država će imati priliku da dovrši izgradnju kalifata u Avganistanu, što nije uspela da uradi u Siriji i Iraku“.
Međutim, irački parlament je početkom ove godine sam glasao za povlačenje stranih trupa iz zemlje, podseća Ruslan Mamedov, koordinator za bliskoistočne programe Ruskog saveta za međunarodne poslove. Ali on naglašava da je ipak ovo lično Trampova odluka — predsednik želi da ode, ispunjavajući svoje obećanje.
„Pritisak na Vašington vršio se i iz Iraka, ali Amerikanci su osvojili mnoge političke poene imenovanjem novog premijera Mustafe al-Kazimija u maju. U svakom slučaju, vlada je, očekivano, reagovala na odluku parlamenta. Formirali su bilateralnu komisiju, raspravljali o modalitetu američke vojske. Cilj nije povlačenje kontigenta, već ograničavanje njegovog broja“, rekao je Mamedov.
Pre će biti da Amerikanci menjaju svoj pristup, a ne napuštaju Irak zauvek.
„Ostaće obaveštajna služba, vojne kompanije. Savetnici iračke vojske će nastaviti da rade na ovaj ili onaj način. Prisustvo se ne meri samo brojem vojnika. Mnogo je detalja koji će i dalje omogućiti da Amerika bude važan element bezbednosne arhitekture na Bliskom istoku“, kaže ekspert.
Drugi važan faktor je Iran od kojeg Irak energetski zavisi. Ako američke trupe odu, to će stvoriti situaciju u kojoj će pozicija Teherana ojačati, a Sjedinjene Države to ne mogu da dozvole, dodaje Mamedov.
Oproštajno bombardovanje
Materijal lista „Njujork tajms“ o tome da je Tramp planirao da bombarduje Iran, prošle nedelje je uznemirio međunarodnu zajednicu.
„Predsednik se konsultovao da li može da preduzme korake u odnosu na najvažnija iranska nuklearna postrojenja“, rekli su izvori lista. To se dogodilo nakon što su inspektori IAEA otkrili da su rezerve uranijuma u objektu u gradu Natanz 12 puta premašile nivo koji je dozvoljen prema iranskom sporazumu.
Prema podacima lista, diskusiji su prisustvovali potpredsednik Majk Pens, državni sekretar Majk Pompeo i novi šef Pentagona Kristofer Miler. Oni su ubedili Trampa da bi takav potez doveo do povećanih tenzija i mogao bi prerasti u sukob velikih razmera. Mediji su Beloj kući slali zahteve za komentarisanje ove objave, ali još uvek nisu dobili odgovor.
Istovremeno, izraelski izvori su rekli izdanju Aksios da SAD nameravaju da „preplave“ Iran sankcijama zajedno sa Izraelom i državama Persijskog zaliva. Svake nedelje sve do 20. januara, oni će uvoditi nove restriktivne mere. Tako će sadašnja administracija otežati Bajdenovom timu povratak u iranski nuklearni sporazum.
U međuvremenu, državni sekretar Majk Pompeo se sprema da proglasi jemenski pokret „Ansar Alah“ (Huti) terorističkom organizacijom. O ovome je pisao Forin Polisi pozivajući se na izvore u Stejt departmentu. Ovu odluku sabotiraju napori međunarodne zajednice za mirno rešenje u zemlji. UN i druge humanitarne organizacije su odgovarale američke vlasti od takvog koraka.
Ni korak nazad
Kina je postala jedna od glavnih tema predizborne kampanje: činilo se da se kandidati takmiče u okrutnosti svog pristupa Pekingu. Obojica su pristalice smanjenja ekonomske međuzavisnosti i preispitivanja odnosa sa Kinom.
U narednih osam nedelja Tramp namerava da slomi Peking, rekli su izvori iz administracije. Verovatno će Bela kuća ojačati postojeća i uvesti nova ograničenja protiv kompanija, vladinih agencija i zvaničnika zbog kršenja ljudskih prava u Sinkjangu, Hong Kongu, kao i zbog pretnji američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Demokrate se slažu sa optužbama protiv Kine, ali, za razliku od republikanaca, njihov pristup rešavanju problema je drugačiji. Međutim, ako se uvedu ograničenja, Bajdenov tim neće imati razloga da ih preispituje.
Ovo će smanjiti prostor za manevrisanje nove administracije, kaže direktor Fonda za proučavanje SAD Jurij Rogulev. Biće teško okrenuti se za 180 stepeni, jer će sankcije biti propisane zakonom.
Trampovo ponašanje nije jedini slučaj, nastavlja Rogulev. „Isto ovo smo gledali 2016. godine. Tada je Tramp predlagao da se poboljšaju odnosi sa Rusijom. Na kraju je Obama uveo nove sankcije (protiv šest pojedinaca i pet državnih struktura, uključujući i FSB), proterali su diplomate (35 ruskih državljana je proglašeno personama non grata)“. Čak je došlo i do skandala: Majkl Flin, koji je bio Trampov savetnik, pozvao je ruskog ambasadora u Vašingtonu Sergeja Kisljaka da ubedi Moskvu da ne ide predaleko sa odgovorom na ove mere i da izbegava eskalaciju sukoba.
Barak Obama ili Donald Tramp — nijedan predsednik ne želi da se njegov četvorogodišnji rad preispituje čim napusti Belu kuću. Očigledno je da trenutna administracija nije usvojila princip „odlazeći — odlazi“ (Abiens abi) i učiniće sve da tokom preostalih nedelja završi započeto. I usput će otežati rad nasledniku, kad već nema šta da se izgubi.
O tome koliko će se dešavanja u SAD odraziti na spoljnu politiku Vašingtona i hoće li Amerika uspeti da zadrži sadašnju poziciju na globalnoj sceni, u emisiji „Prorok“ govorio je Dušan Proroković.
