Prema pisanju lista, predstavnici nemačkog poslovnog društva sa uznemirenjem su saznali da „demokrate žele da uvedu nove, ekstrateritorijalne sankcije protiv projekta gasovoda i pozivaju Vašington da se uzdrži od ekonomskih kazni“.
„U Nemačkoj i nemačkoj privredi se, s pobedom Džoa Bajdena, velike nade polažu na obnovu transatlantskog partnerstva“, navodi se u pismu.
Berlin se nada da će poboljšati transatlantske odnose za vreme Džoa Bajdena, međutim, on je protivnik projekta, podsećaju mediji. Američki Senat sada razmatra nove sankcije usmerene protiv osiguravajućih kompanija i resora koji se bave sertifikacijom, a koje sarađuju na završetku izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Šef Odbora Bundestaga za ekonomiju i energetiku Klaus Ernst nedavno je rekao da ne treba gajiti iluziju da će, sa dolaskom novog predsednika u SAD, doći i do promene u energetskoj politici. Inicijativa pooštravanja sankcija dolazi i od republikanaca i od demokrata.
Agencija Blumberg nedavno je objavila da će izmena o novim merama biti uključena u nacrt budžeta za odbranu za fiskalnu 2021. godinu, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja tekuće kalendarske godine.
Dodaje se da će postojeće sankcije ostati na snazi.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i SAD koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
