„Ne smatram da je pitanje (Nagorno-Karabaha) rešeno bez učešća SAD, jer je stav tri kopredsedavajuće zemlje Minske grupe OEBS-a – Rusije, SAD i Francuske, koji je u poslednjih mesec dana pred potpisivanje sporazuma 9. novembra više puta izlagan i na nivou predsednika, ministara, specijalnih predstavnika kopredsedavajućih zemalja, stav u korist hitnog prekida krvoprolića i izrade mehanizma kontrole prekida vatre ipak politički, psihološki delovao na situaciju“, rekao je Lavrov.
On je dodao da SAD i Francuska imaju uticaj na zemlje regiona.
„Stoga, iako ti apeli nisu bili 'stavljeni na papir' u to vreme, ipak su odigrali važnu političku ulogu u stvaranju uslova za to da na kraju sporazum, koji je dogovoren zahvaljujući titanskim naporima ruskog predsednika lično, proradi. I on funkcioniše“, rekao je ministar.
Lavrov je rekao da je žalostan osećaj „povređenog ponosa“ koji se ponekad omakne predstavnicima SAD i Francuske na temu sukoba u Nagorno-Karabahu.
„Tokom mojih kontakata sa američkim i francuskim kolegama, isto kao i za vreme kontakata predsednika Makrona i predsednika Putina na temu Nagorno-Karabaha poslednjih dana ipak se provlači osećaj povređenog ponosa. I to je žalosno“, zaključio je Lavrov.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu.
Pročitajte još:
- Lavrov s kolegama iz Jerevana i Bakua o Sporazumu za Karabah, mirovnjacima
- Rusija formira centar za humanitarno reagovanje u prestonici Karabaha
- Putin: U Karabahu 4.000 žrtava, Sporazum zaustavio krvoproliće
