U okviru projekta, od četvrtka će na portalu nuremberg.media svakodnevno biti objavljivani materijali posvećeni Nirnberškim suđenjima, koja su trajala od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine. Priče o projektu biće objavljene kako na ruskom, tako i na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku, uz podršku redakcija međunarodne informativne agencije i radio Sputnjika u dalekom inostranstvu.
Portal nuremberg.media će tokom godine objavljivati jedinstvena arhivska i muzejska svedočenja, fotografije, crteže i filmske-hronike, pružajući posetiocima priliku da iz dana u danu prožive proces.
Značaj Nirnberškog procesa nemoguće je preceniti – upravo je on prvi u istoriji priznao agresiju za najteže krivično delo i javno objavio zločine nacista protiv mira i čovečnosti. Pre 75 godina postavljeni su temelji savremenog svetskog poretka u kome je koncept „mira“ postao najvažniji. Sada, kada mnoge zemlje i kontinente potresaju politički i vojni sukobi, važnije je nego ikad pre to pamtiti.
Šta je ideja projekta?
S tim u vezi, generalni direktor novinske agencije „Rusija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov ističe da ovaj projekat nije još jedan memorijal ili muzej koji čuva uspomenu na veliki događaj.
„'Nirnberg. Početak mira’ je živ razgovor sa publikom na jeziku novih medija, to je mogućnost da se uz pomoć savremenih informacionih tehnologija shvati, dosegne i oseti istorijska istina procesa iz dana u dan, od novembra 1945. do oktobra 1946. godine“, istakao je on.
Istovremeno, zamenica glavne urednice MIA „Rusija sevodnja“ Natalija Loseva precizirala je neke od glavnih zadataka projekta.
„Nirnberški proces je bio prvi korak ka priznavanju genocida nad sovjetskim narodom. Stoga je jedan od ključnih zadataka našeg projekta da objedinimo stručne i dokumentarne dokaze o tim činjenicama, učinimo ovo poimanje konstantom u međunarodnoj proceni nacističkih zločina i da na taj način vratimo istorijsku pravdu“, rekla je ona.
Loseva je dodala da je jedna od ideja projekta da dopre do širokog spektra ljudi.
„Potrudili smo se da u ovom projektu upotrebimo čitavu paletu formata i tehničkih rešenja. Korisnici će tokom godine moći da vide projekat u virtuelnoj stvarnosti i da slušaju podkastove. Težimo da dopremo do najrazličitije publike i da to učinimo u ambijentu koji im je blizak“, izjavila je ona.
Sa svoje strane, rukovodilac projekta „Nirnberg. Početak mira“, novinarka i spisateljica Natalija Osipova, kaže da rad na novom projektu nije nimalo lak, ali da je važno stati u odbranu žrtvama.
„Za nas je ovo veoma ličan, emotivan projekat. Rad na njemu nije lak - svakodnevno gledamo svedočenja tužilaštva. Gledamo ono što normalan čovek ne može da vidi i ono od čega je sala u Nirnbergu i ćutala i ustajala. Jedan od novinara poslao je telegram novinama u kojem je rekao da ne može više i da nema reči, kao i da je ovo apsolutno iscrpljujuće. Ali moramo. Ovaj projekat je u odbranu žrtava i nirnberškog humanističkog konsenzusa“, izjavila je ona.
Projekat se zasniva na svedočenjima iz prvog lica koja su tvorci dobili iz ruskih i stranih arhiva, koji proučavaju nasleđe Nirnberga. Ona će biti dopunjena izložbama, podkastima, javnim razgovorima i performansima.
„Nirnberg. Početak mira“ će takođe obuhvatiti jedinstvenu rekonstrukciju virtuelne stvarnosti zasnovanu na pričama glavnih optuženih na sudu. Projekat će biti završen u oktobru 2021. godine međunarodnom konferencijom u Nirnbergu.
„Nirnberg. Početak mira“ se odvija uz podršku sledećih Generalnih medijskih partnera: televizije „Rusija 24“ (https://live.russia.tv/channel/3) i „Moskva 24“ (https://www.m24.ru/), internet-portala „Vesti.ru“ (https://www.vesti.ru/), radio-stanice „Vesti FM“ (https://radiovesti.ru/), sajta „Komsomoljske pravde“ kp.ru (https://www.kp.ru/). Medijski partneri projekta su: radio-stanica „Majak“ (https://radiomayak.ru/), radio-stanica „Radio Rusije“ (https://www.radiorus.ru/), internet-bioskop tvzavr (https://www.tvzavr.ru/), Državni istorijski muzej (https://shm.ru/), Jevrejski muzej i centar tolerancije (https://www.jewish-museum.ru/).
Projekat je nastao uz učešće Multimedijalnog umetničkog muzeja (http://mamm-mdf.ru/) i odvijaće se uz podršku Muzeja savremene istorije Rusije (https://sovrhistory.ru/), Ruske državne biblioteke (https://www.rsl.ru/), Muzeja Pobede (https://victorymuseum.ru/), Centralnog muzeja oružanih snaga (http://www.cmaf.ru/), Savezne arhivske agencije Rusije ─ Rosarhiv (http://archives.ru/), Državnog filmskog fonda Ruske Federacije (https://gosfilmofond.ru/), u Moskovskom umetničkom teatru ─ MHAT (http://www.mxat-teatr.ru/) i lista „Pravda“ (https://gazeta-pravda.ru/).
O RIA Novosti
RIA novosti je vodeći medijski resurs MIA „Rusija sevodnja“. Agencija je najcitiraniji medij među ruskim medijima i na društvenim mrežama. Sajt RIA.ru (https://ria.ru/) svakodnevno čita oko četiri i po miliona korisnika, što resurs čini jednim od lidera među svim portalima za vesti ruskog interneta („Runeta“). Dopisnička mreža agencije pokriva više od 100 gradova širom sveta. RIA Novosti prati oko devet miliona korisnika na društvenim mrežama Fejsbuk (https://www.facebook.com/rianru), Tviter (https://twitter.com/rianru), Vkontakte (https://m.vk.com/ria), Odnoklasniki (https://ok.ru/ria), Instagram (https://www.instagram.com/ria_novosti/) i Jutjub (https://www.youtube.com/user/rianovosti).
