Ovako oštru kritiku koju je na račun Saveta bezbednosti UN uputio francuski predsednik Emanuel Makron komentariše nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović. Makronova kritika motivisana je neravnotežom između idealističke slike koju je Zapad stvorio o posthladnoratovskom svetu i činjenice da se upravo rađa nova slika sveta, a u njegovim rečima osećaju se primese degolizma, navodi sagovornik Sputnjika.
Gotovo tačno godinu dana pošto je proglasio „moždanu smrt“ NATO-a, francuski predsednik Emanuel Makron oštro je kritikovao Savet bezbednosti UN, nazvavši ga beskorisnim organom koji se ne snalazi sa postavljenim zadacima.
Makron — vesnik novog preuređenja sveta
Dok sa jedne strane Zapad i dalje gaji idiličnu sliku sveta nastalu posle Hladnog rata, sa druge se stvara novi svet. Sa tom činjenicom suočio se francuski predsednik, kada je pozvao na preuređenje Saveta bezbednosti, komentariše Jovanović.
Činjenica je da se svet menja, da buja od novih oslonaca moći — nova slika sveta otvorila je nove teme — političke, ekonomske, zdravstvene, vojne, a traži novi pogled na svet, koji se, kaže Jovanović, ne može ostvariti instrumentima iz prošlosti.
„Savet bezbednosti je stvoren 1945. za potrebe pobednika u ratu koji su zadržali pravo veta, čime su pokazali da su ’jednakiji‘ od drugih. Zbog toga ga je Makron i kritikovao da nije ništa uradio. S obzirom na antagonizme u njemu, on ni ne može ništa da uradi“, smatra Jovanović.
Preuređenje SB u skladu sa novom slikom sveta traži veoma kreativan, ingeniozan i pravičan odnos prema svima, dodaje naš sagovornik.
„To je politički kapitalan posao koji ne može da uradi nijedna zemlja pojedinačno, ni grupa zemalja, nego traži angažovanje svih. Makronov prilaz vidim kao jednu vrstu vesnika tog novog angažmana zemalja prema novim izazovima i novim problemima. Po njemu, mi smo pred pionirskim zadatkom preuređenja sveta, u smislu organizovanja kapaciteta sveta da se suoči sa novim izazovima. Iz njegovih reči izbija samostalni i nasilni pokušaj preuređenja, ali to bi trebalo da bude deo novog sagledavanja i novog dogovora kako rešavati svetske probleme“, kaže Jovanović.
Francuzi i Srbi slični po slobodnom duhu
Degolizma, državne ideologije koju je u Francuskoj uspostavio njen prvi predsednik nakon Drugog svetskog rata general Šarl de Gol, Francuska se, prema Jovanovićevim rečima, nikada nije oslobodila. Primese degolizma pojavljivale su se čak i kada francuski zvaničnici toga nisu bili svesni. Svi francuski predsednici bili su manje-više zahvaćeni tom vrstom ideja potvrđivanja nacionalne nezavisnosti, jedinstva i suvereniteta.
Degolističkih crta ima u svim Makronovim nastupima, pa i u poslednjem, tvrdi naš sagovornik i navodi još jedan primer — njegovog proglašenja „moždane smrti“ NATO-a kao primer indirektnog suprotstavljanja američkoj politici.
„Francuski slobodni duh teško prihvata da se povinuje nekom višem autoritetu. To je nešto što karakteriše Francuze, kao što Srbe karakteriše ljubav prema slobodi i nezavisnosti. To je dodirna tačka između nas“, objašnjava Jovanović.
U svojoj kritici Saveta bezbednosti Makron je podsetio da je jedan od glavnih ciljeva Saveta bezbednosti stvaranje jake i samostalne Evrope. Međutim, ovo telo, prema njegovim rečima, pokazuje da ovaj plan nije u stanju da reši. Makron je naglasio da je sada najvažnije izgraditi međudržavni dijalog. Samo zajedničkim naporima sile mogu donositi sudbonosna rešenja za ceo svet.
Ipak, realnost je potpuno drugačija. Stanje na međunarodnoj areni pokazuje da se mogućnosti višestrane saradnje između država ne ostvaruju. Pritom, SB UN nije u stanju da ponudi ništa kako bi se situacija promenila.
Pročitajte još:
