Sovjetska vlada, koja se takmičila sa Sjedinjenim Državama ko će prvi da pošalje uzorke Mesečevog tla na Zemlju 1969. godine, razmatrala je tada mnoge aspekte misije. Prema novootkrivenim dokumentima, jedna od ključnih tema bila je da li je ruska lunarna stanica E-8-5 bila spremna na vreme za lansiranje.
Transkripti razgovora između ključnih sovjetskih inženjera svemirske industrije i ministra generalnog inženjerstva Sergeja Afanasjeva otkrili su zabrinutost da projekat možda neće ispuniti očekivanja i da će naštetiti ugledu SSSR-a. Moskva je čak razmišljala da ukine projekat, ali ju je od toga odvratio glavni inženjer Georgije Babakin iz „Dizajnerskog biroa Lavočkin“, firme koja radi na sovjetskim programima vezanim za svemir.
„Ako Amerikanci (sa svojim Apolom 11) slete na Mesec 17. juna i pošalju nam uzorke tla, da li će uspeti da ih sakupe (...) Šta bi se tada dogodilo? Šta bi se dogodilo ako lansiranje (E-8-5 stanice) bude neuspešno? (…) Ako se ispostavi da je mašina uspešno sletela, ali sakuplja Mesečevu atmosferu umesto tla? To bi bila sramota!“, tvrdio je Afanasjev.
Babakin je kasnije ubedio ministra da bi SSSR u svakom slučaju trebalo da nastavi sa lansiranjem i da neće biti važno da li je SSSR dobio uzorke tla kasnije nego SAD, ukazuje se u transkriptima. Inženjer je podsetio Afanasjeva da je SSSR izabrao drugačiji put u pogledu istraživanja Meseca - upotrebom automatizovanih mašina umesto letova sa posadom.
Strahovi sovjetskog ministra obistinili su se, jer raketa „Proton K“ nije uspela da pošalje stanicu E-8-5 na Mesec zbog kvara 14. juna 1969. Lansiranje sledeće mesečeve stanice „Luna 15“ bilo je uspešno, ali se letelica srušila na Mesec. To se dogodilo baš u trenutku kada su prvi američki astronauti stigli na Mesec, uspešno sakupljajući i donoseći kući više od 20 kilograma tla Zemljinog prirodnog satelita. Tokom narednih šest godina, SSSR je poslao još tri mesečeve stanice, koje su bile uspešne u svojoj misiji vraćanja uzoraka tla na Zemlju bez učešća astronauta.
