Mislite li da će Bugarska ipak uspeti da insistira na svom gledištu, poput Grčke? Atina je 30 godina blokirala evroatlantske integracije Skoplja, ali je ipak dobila to što je htela od Makedonije. Mislite li da Bugarska može da krene istim putem, ima li ona dovoljno diplomatskih i političkih resursa za to?
─ Prema mom mišljenju, nema. Ne postoji dugoročna strategija, niti resursi. U samom bugarskom društvu veoma su snažna sentimentalna raspoloženja onih koji smatraju građane Severne Makedonije braćom, zaboravljajući pritom da oni ne žele da budu braća. Ne uzimajući u obzir to, da verovatno do 25 odsto stanovništva u susednoj zemlji čine Albanci, Turci i Romi.
Da li je Zajednička bugarsko-makedonska komisija uspela da dođe do neke vrste dogovora o spornim pitanjima, ili u aktuelnim uslovima nije ni bilo nade na rešenje sporova i odluka Bugarske zavisi samo od političara?
─ Nikada nismo postavljali sebi zadatak da „rešavamo sporna pitanja“. Vodimo diskusije i dolazimo do zaključaka koji se, verovatno, mnogima neće dopasti. Ali nezavisno od naših zaključaka, ukoliko oni ne budu materijalizovani u udžbenicima i ako se ne odražavaju u javnoj atmosferi, kao što predviđa Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Sofije i Skoplja iz 2017. godine, ostaće samo oružje kojim će se boriti političari.
Bugarska elita privrženija Srbiji, nego svojoj zemlji
Vaš kolega iz komisije Kiril Topalov je govorio da Skoplje nije odustalo od „Titovih metoda delovanja“ i da su makedonski mediji i političari ujedinjeni u „antibugarskom gnevu“. Da li se slažete sa takvom procenom? Ukoliko se slažete, da li će se to odraziti na rad komisije?
─ Nažalost, u tome ima dosta istine. Razlog za to čak ne leži u nekom urođenom antibugarskom osećanju, već u činjenici da je tokom poslednjih decenija u Skoplju stvorena politička, ekonomska i kulturna elita, koja se više oseća povezanom sa Srbijom, nego sa Bugarskom. Pored toga, nema značajnog ekonomskog interesa za razvoj odnosa sa Bugarskom... Ne treba očekivati radikalne promene. A i u Makedoniji postoje uticajni politički krugovi koji će posle verovatnog pridruživanja Evropskoj uniji početi da insistiraju na postojanju makedonske manjine u Bugarskoj. Uopšteno govoreći, za Bugarsku Makedonija uopšte nema taj značaj, koji ima Bugarska u svesti mnogih političara u Skoplju.
Takođe ste govorili da Zapadnu Evropu ne zanimaju bugarsko-makedonski odnosi, već da Skoplje ne postane glasnik ruskih interesa. Znači li to da će EU doneti odluku da prihvati Severnu Makedoniju, bez obzira na nesuglasice sa Bugarskom?
─ Nisam siguran da je to moguće, uzimajući u obzir mehanizam odlučivanja u Evropskoj uniji. Ali, zaista, od 1885. godine Rusija nijednom nije podržala Bugarsku u njenim nesuglasicama sa Makedonijom, ma s kim da je od svojih suseda, dok je često pružala podršku Srbiji.
Podsetimo, 1885. godine ujedinjene su kneževina Bugarska i Rumelija (južni deo savremene Bugarske), koja je bila deo Osmanskog carstva. Ujedinjenje je izazvalo srpsko-bugarski rat, a Rusija, koja je do tada podržavala bugarsku vojsku, povukla je svoje vojne instruktore iz zemlje.
Pročitajte još: