Sa dvorcem, mnoštvom paviljona, kamenom crkvom Spasa Svemilostivog i uređenim parkom, služilo je kao letnja rezidencija ove bojarske porodice.
Kuskovo je još od 16. veka pripadalo porodici Šeremetjevih, ali je izgled arhitektonskog kompleksa većim delom nastao u 18. veku. Ovde su se održavali balovi i svečani prijemi na koje su dolazili ruski carevi i carice, kraljevi stranih zemalja i ruska aristrokratija.
Dva puta sedmično – četvrtkom i nedeljom – kapije su bile otvorene i za sve posetioce, pa se ovde okupljalo i do 30.000 ljudi. Organizovane su razne vrste zabava, kao i koncerti i pozorišne predstave pod vedrim nebom. Pozorište Šeremetjevih bilo je čuveno u celom ruskom carstvu, a pozorišnu trupu činilo je oko 200 kmetova. Na repertoaru je bilo 100 ostvarenja: opere italijanskih, ruskih i francuskih autora; baleti, komedije, lirske tragedije.
U to vreme imanje se prostiralo na 230 hektara, dok danas zauzima oko 32 hektara.
„Ovo imanje je jedinstveno za današnju Moskvu zbog činjenice da je dvorac Kuskovo izgrađen u potpunosti od drveta. To je danas neobično čuti, iako je u 18. veku to bila tradicija. Petar Prvi, gradeći Peterburg, naredio je da se sve kamenje i cigle odnesu u novi grad koji se tek zidao. Zbog toga je većina ruskih gradova u 18. veku bila sagrađena od drveta. Tako je bilo sve do 19. veka, kada je tokom Otadžbinskog rata 1812. godine, tokom francuske invazije, Moskva izgorela, a zatim su počeli da je obnavljaju i grade u kamenu“, kaže Ksenija Nemova, šefica Odeljenja za naučno-obrazovni rad i muzejske programe Muzeja „Kuskovo“.
Porodica Šeremetjevih bila je jedna od najistaknutijih i najbogatijih u Rusiji – posedovali su više raskošnih imanja u Moskvi i Sankt Petergurgu, a bili su i u srodstvu sa carskom porodicom. Šeremetjevi su bili poznati kao državnici, graditelji hramova, pokrovitelji umetnosti i dobrotvori.
Prvi vlasnik imanja u Kuskovu bio je istaknuti vojskovođa i državnik, savremenik Petra Velikog - Boris Šeremetjev. On je jedan od prvih ruskih feldmaršala i prvi u Rusiji koji je dobio grofovsku titulu, 1706. godine.
Imanje je kasnije nasledio njegov sin grof Petar Šeremetjev, koji je i zaslužan za izgradnju i uređenje letnje rezidencije u Kuskovu, koja je tipičan primer ranog ruskog klasicizma..
I ruski carevi i carice su volele ovo imanje. Najčešće od svih ovde je dolazila carica Katarina Druga, koja je čak osam puta posetila Kuskovo, uključujući i posetu uoči krunisanja u Kremlju.
Poslednji vlasnik imanja bio je Sergej Šeremetjev, koji je za vreme Oktobarske revolucije, u poslednjim danima svog života, doneo vrlo tešku odluku - sve svoje posede u Moskvi i Sankt Peterburgu „dobrovoljno“ je predao novim sovjetskim vlastima, uz jedini uslov da ostanu netaknuti i da se pretvore u muzeje. Zahvaljujući tome, muzej je do danas očuvan.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas svake druge nedelje na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.