„Potreba za takvim centrom se javila zbog toga što se rusko-američki odnosi neće poboljšati bez obzira ko pobedi na američkim predsedničkim izborima. Sve procene ukazuju na to da će odnosi ili ostati na sadašnjem nivou, ili će postati još gori“, kaže ekspert za strateško naoružanje Vladimir Evsejev.
Prema njegovim rečima, dodatnu napetost stvara nejasna budućnost Sporazuma o ograničavanju strateškog ofanzivnog oružja (START 3), nakon čijeg isteka u februru 2021. godine svet može ostati bez sporazuma koji ograničava nuklearne arsenale dve najveće sile.
Još jedan faktor je oštar stav američkog predsedničkog kandidata koji, po sudeći svemu, pobeđuje na izborima, ističe Evsejev. Kako kaže, treba imati na umu i nedavno saopštenje SAD o mogućnosti razmeštanja raketa srednjeg dometa ne samo u Aziji, nego i u Evropi.
Ekspert podseća i na to da američki lansirni sistemi Mk41, koji su trenutno aktivni u okviru protivraketne odbrane, u slučaju potrebe mogu poslužiti za lansiranje krstarećih raketa „Tomahavk“ klase „zemlja-zemlja“.
„U takvim uslovima, kada je znatno porasla aktivnost izviđačke avijacije u blizini granica Rusije duž čitavog perimetra, kada se ratni brodovi približavaju ruskim granicama, za Rusiju je veoma važno da ima komandno mesto koje bi garantovalo upravljanje strateškim nuklearnim snagama u bilo kojim uslovima, uključujući početak nuklearnog rata“, ocenjuje Evsejev.
Američka koncepcija munjevitog globalnog udara
Prema rečima glavnog urednika časopisa „Nacionalna odbrana“ Igora Korotčenka, novi ruski komandni centar za strateške nuklearne snage biće u stanju da izdrži brzi globalni udar SAD i da izda naređenje za odmazdu.
„Nije Putin slučajno stavio akcenat na poboljšanje zaštite centralizovanog sistema upravljanja strateškim nuklearnim snagama. To je povezano sa činjenicom da se u SAD trenutno aktivno realizuje koncepcija munjevitog globalnog udara, koja je predviđena, između ostalog, i za to kako bi u određenoj situaciji pokušali da izvrše razoružavajući napad na objekte sistema državne i vojne uprave Rusije“, objašnjava Korotčenko.
Ekspert ističe da se taj problem aktuelizovao nakon izlaska Vašingtona iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i zbog mogućnosti razmeštanja odgovarajućih američkih sistema za naoružavanje u zemljama Centralne i Istočne Evrope, baltičkim državama i u azijsko-pacifičkom regionu, usmerenih na Rusiju.
Prema rečima Korotčenka, Putin se fokusira na to da su „naši komandni sistemi za strateške nuklearne snage zaštićeni čak i u uslovima prvog napada na Rusiju, uključujući upotrebu nuklearnog oružja, i da će biti u mogućnosti da izdaju naredbu za lansiranje naših interkontinentalnih balističkih i krstarećih raketa u cilju odmazde“.
„To je ključni momenat očuvanja strateške stabilnosti, koji obezvređuje bilo kakve pokušaje da se protiv Rusije započne nuklearni rat“, smatra Korotčenko.
Munjeviti globalni udar je vojno-strateška koncepcija, razrađena na inicijativu Pentagona, a podrazumeva napad konvencionalnim oružjem bilo kog dela planete u roku od jednog sata. SAD su oduvek tvrdile da postoji mogućnost da prve upotrebe nuklearno oružje.
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio da je formiranje komandnog centra u završnoj fazi.
