U poslednjih godinu dana cena kvadrata porasla je u proseku za 20 odsto. Rastu je nesumnjivo kumovala tražnja. Samo u trećem kvartalu ove godine Republičkom geodetskom zavodu dostavljeno je 43.535 ugovora što je 652 više nego u istom periodu lane. U Novom Sadu je promet porastao 25 odsto, a u Beogradu 15 odsto. Prema podacima RGZ, prosečna cena kvadrata starogradnje bila je 997 evra, dok je novogradnja koštala 1.337 evra tokom prvih šest meseci ove godine. Za kvadrat starih stanova u prvom polugodištu prošle godine trebalo je izdvojiti oko 950 evra, a za nove 1.320 evra za kvadrat.
„Cena kvadrata je u proseku porasla svuda u Srbiji i za poslednjih godinu dana veća je za minimalno 20 odsto. Pretraživanje kategorije Prodaja stanova na našem sajtu samo u oktobru beleži značajan trend rasta, više od 70 odsto. Logično je da cene ne padaju dokle god je tražnja veća od ponude, a ponuda jeste smanjena i to pre svega polovnih stanova“, kazala je produkt menadžer sajta "Nekretnine" Anita Pešić.
Razlog za manju ponudu je, tvrdi, značajan broj stanova u starogradnji koje još uvek nemaju završen proces upisa u katastar.
„To naravno otežava kako vlasnicima tih stanova, tako i agencijama za posredovanje nekretninama jer ne mogu da povećaju ponudu polovnih stanova za prometovanje. Zainteresovani kupci stanova, zbog male ponude starogradnje preusmereni su u takvoj situaciji više na kupovinu novih stanova, pa tako novogradnja ima konstantnu potražnju i stanovi se prodaju još u procesu izgradnje“, objašnjava Pešić, za "Blic".
Sve to, kako dodaje, rezultuje i dalje stabilnim cenama kvadrata, te se i dalje ne očekuje pad cena.
I u beogradskoj agenciji za nekretnine, "Zidart", saglasni su da u prestonici neće skoro doći do pada cena, takođe, zbog premalo stanova na tržištu.
„I dalje na tržištu Beograda ima mnogo više kupaca nego prodavaca, tako da će cene verovatno još da rastu. Da bi krenule da padaju moralo bi da se ili prekine ovoliko doseljavanje ili da se izgradi mnogo više stanova, i to pre svega neke srednje klase. Beogradu tim povodom nedostaju ozbiljne investicije“, kaže vlasnik te agencije Dušan Mirkulovski.
Kako dodaje, svedoci smo izgradnje novih naselja, gde su skuplje cene za srednju klasu društva. „Naša dijaspora dosta kupuje ovde stanove jer često tamo gde žive i rade nemaju uslove da kupe stan za nekih 300 ili 400 hiljada, pa onda taj novac ulože u nekretnine ovde u Srbiji, a za te pare se ovde može kupiti veoma dobar stan“, kaže Mirkulovski.
S druge strane, Miloš Mitić, operativni direktor u "City Expert" servisu za promet nekretnina, objašnjava da suštinski jeste došlo do blagog „hlađenja“ tržišta, odnosno da je korona zaustavila rast cena do određenog nivoa i to baš onih nekretnina koje imaju cenu koja je daleko iznad tržišnih, pa je prodaja tih nekretnina primetno pala.
„Ukupan promet u trećem kvartalu jeste pao za nekih 15 odsto, ali mislim da ozbiljni prodavci i kupci i dalje vrlo aktivno ulaze u proces. Banke, s druge strane, daju jaku podršku da se tražnja održi, s obzirom na to da imaju agresivne kampanje za primamljive stambene kredite. Sve agencije koje su imale dobar poslovni temelj i koje su uspele brzo da se prilagode tržištu, nemaju pad u prometu“, ocenjuje Mitić.
Pandemija je, dodaje naš sagovornik, značajno smanjila i promet biznisa „stana na dan“ pa se ti vlasnici odlučuju da smanje cene dnevnog rentiranja ili se odlučuju za dugoročno rentiranje.
„Očekujem blagi pad cena u drugom kvartalu 2021., naravno dosta će zavisiti od pravca razvoja pandemije i sposobnosti svake pojedinačne privrede da se brzo oporavi“, smatra Mitić.
Najviše cene u beogradskim opštinama
Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila oko 200.000 evra.
Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina (Zlatibor), Novi Sad, Vrnjačka Banja, Užice, Kragujevac i tri niške opštine (Crveni krst, Medijana i Palilula).
Pročitajte još:
