Prema rečima autora, Nemci su morali da izdrže udare moćne haubice B-4 kalibra 203 milimetara, koja je u narodu dobila nadimak „Staljinov malj“. Tako su je Finci nazivali još za vreme sovjetsko-finskog rata.
Mediji pišu da je Sovjetski Savez proizvodio haubice od tridesetih godina prošlog veka i da je do početka Drugog svetskog rata imao na raspolaganju već preko stotine jedinica tog oružja.
Bez obzira na nekoliko neuspeha na Istočnom frontu tokom početnog perioda rata, sovjetska vojska je imala oružje koje je ozbiljno zabrinjavalo Nemce. Bilo je laku vući haubicu B-4 zahvaljujući guseničnom kretanju. Prema rečima istraživača, „Staljinov malj“ je imao veliku vatreu moć, što je dokazalo efikasnost oružja zimi.
Pokazala se i pred Fincima
Prvi ozbiljni uspesi, koji su postignuti uz pomoć haubice B-4 teške oko 18 tona, primećeni su već tokom rata protiv Finaca u decembru 1939. godine. Kako pišu novinari, upravo tada je SSSR upotrebio to oružje za bombardovanje Manerhajmove linije (dobila je ime po finskom maršalu i državniku Karlu Manerhajmu), koja se prostirala od Finskog zaliva do Ladožskog jezera.
Prema rečima arapskih novinara, tokom povlačenja početkom Drugog svetskog rata na Istočnom frontu, Crvena armija nije mogla da upotrebi B-4 protiv Nemaca na pravi način. Vojska je dobila naređenje da se povuče na istok i bila je prinuđena da sa sobom uzme to oružje. Međutim, Armija je uspela da upotrebi haubice u nekim bitkama. Istraživači pišu da su, prema sovjetskim izvorima tog vremena, vojnici izgubili desetine naubica B-4 i da su ponekad bili primorani da ih ostavljaju na bojnim poljima, te su dospevale u ruke nemačkih trupa, koje su ih onda koristile protiv sovjetskih vojnika.
Posle Staljingradske bitke, Nemci su počeli da se povlače na Istočnom frontu i moćna sovjetska haubica se ponovo vratila na arenu sukoba. Aktivno je učestvovala u opsadi i tokom odlučujućih borbi, poput Kurske bitke 1943. godine. Takođe je imala široku primenu tokom bitke za Berlin krajem Drugog svetskog rata.
Pročitajte još:
