„Od 1950. Muzej primenjene umetnosti prošao je različite etape razvoja. Prve generacije kustosa utemeljile su i zasnovale metodologiju izučavanja i rada u oblasti primenjene umetnosti i dizajna i kroz seriju velikih izložbi ucrtale trasu za razvoj struke. Svi kasniji stručnjaci su pratili tu razvojnu liniju i unapređivali je u duhu svog vremena, primenom novih metoda i muzeoloških standarda. Sedamdesetih godina počinje se sa prikupljanjem predmeta savremene umetnosti. Devedesetih imamo mali zastoj, a od 2000. godine kreće obnavljanje, redefinisanje i danas imamo izuzetne rezultate“, kaže za Sputnjik direktorka MPU mr Ljiljana Miletić Abramović.
Složena delatnost i raznorodna kolekcija
Širok dijapazon delatnosti, raznorodnost kolekcija, kao i različite manifestacije, izložbe, ličnosti i događaji, koji su obeležili sedam decenija Muzeja primenjene umetnosti, moći će od 12. novembra do 31. decembra da se vide i na izložbi pripremljenoj povodom ovog značajnog jubileja.
„Pripremajući izložbu bilo nam je teško da se skoncentrišemo na, recimo, 150 izložbi koje su ključne u istoriji Muzeja i koje govore o njegovoj raznorodnoj delatnosti“, napominje Ljiljana Miletić Abramović.
Ona podseća da Muzej primenjene umetnosti ima vrlo složenu delatnost i strukturu, jer pokriva široko polje te u svom sastavu ima odseke za drvo i stilski nameštaj, metal i nakit, tekstil i kostim, keramiku, porcelan i staklo, fotografiju, primenjenu grafiku i umetničku opremu knjige, arhitekturu.
„Imamo istorijski i savremeni sektor, različite oblasti i velik broj autora, tako da je to velika i ozbiljna delatnost. Muzej je počeo sa troje zaposlenih (direktor, kustos i službenik). Imali su osam predmeta koje su dobili sa Fakulteta primenjene umetnosti. Brzo je otkupljena zbirka od 3.000 predmeta našeg grafičara i slikara Ljubomira Ivanovića i kreće da raste fond. Danas imamo 37.000 predmeta“, ističe direktorka.
Dokumentarna građa i plakati
Na izložbi je putem dokumentarne građe, vezane pre svega za izložbenu i programsku delatnost, prikazana istorija Muzeja, kao i širi muzeološki i istorijsko-umetnički aspekti njegovog delovanja.
Izložba se sastoji od dva segmenta: dokumentarnog pod nazivom „Dokumenta“ i ilustrativnog, pod nazivom „Muzejski plakat“.
Prvi segment izložbe „Dokumenta“ prikazuje istorijat i hronologiju delovanja Muzeja, dok se drugi segment sastoji od izabranih muzejskih plakata, koji kao veoma indikativan i komunikativan vid grafičkog dizajna uverljivo ilustruju raznorodnu i raznoliku delatnost Muzeja tokom 70 godina postojanja i rada.
„Izložba je prvi korak ka istorizaciji rada muzeja, koja će se nastaviti u narednim godinama i koja će doprineti da se mnogo temeljnije istraži, sagleda, prezentuje i dokumentuje rad Muzeja“, navodi Ljiljana Miletić Abramović.
Najveći problem prostor
Miletić Abramovićeva podseća da je Muzej primenjene umetnosti osnovan sa idejom da štiti, čuva, afirmiše, sakuplja pre svega srednjovekovnu primenjenu umetnost kod Srba, ali je on proširio svoju delatnost i okrenuo se i savremenoj sceni, te je njegov dalji zadatak da sve to sačuva i nastavi da se razvija u skladu sa zahtevima nove muzeologije.
Prepreka ka tome je prostor, kao najveći problem sa kojim se Muzej poslednjih godina suočava.
„Muzej ima samo 2.000 kvadrata, sa depoima i izlagačkim prostorom i to u zgradi koju bivši vlasnici traže da im bude vraćena u procesu restitucije. Oni su podneli zahtev za restituciju još 2013. godine i ja sam svakog ministra kulture upoznala sa situacijom i planovima kako je to moguće rešiti, ali još nema konkretnog rešenja“, kaže Miletić Abramović.
U jednom periodu je razmatrano da se Muzej proširi na susednu zgradu koja je u društvenoj svojini i gde je smešten Kriminološki institut.
Zatim je razmatrana lokacija za podizanje nove zgrade i Muzej je ušao u urbanistički plan grada, dobivši mesto na Kosančićevom vencu, pored Rektorata Univerziteta umetnosti.
Ni u tome se nije daleko odmaklo, a bilo je inicijativa i za pronalaženje neke već postojeće zgrade u koju bi se MPU uselio.
Sveobuhvatna stalna postavka prioritet
Veći prostor je neophodan i za stalnu postavku, koja bu u punoj meri prikazala bogatstvo fonda.
„Mi na drugom spratu, na oko 500 kvadrata, imamo stalnu postavku koja prikazuje samo mali deo istorijskog sektora, dok je fantastična kolekcija savremenog primenjenog dizajna od pedesetih godina na ovamo potpuno nevidljiva za javnost. Zato nam je rad na stalnoj postavci i pokazivanju kompletnog fonda jedan od prioriteta“, naglašava direktorka.
Plan im je i da unaprede svoj rad u oblasti novih medija i nastave proces digitalizacije kako bi svoje kolekcije učinili vidljivijim publici i olakšali stručnjacima pristup i rukovanje predmetima i podacima.
