Investicioni forum „Rusija zove!“ je ove godine, zbog epidemiološke situacije održan putem video-konferencije, dok su ruski ministri mogli lično da učestvuju u diskusiji.
Najzanimljiviji govor na „ministarskom panelu“ bilo je izlaganje guvernerke Narodne banke Elvire Nabiuline, koja je govorila o planovima za uvođenje digitalne rublje. Prema rečima direktora Centralne banke, tehnologije su već dostigle fazu kada je moguće korišćenje digitalne valute na nacionalnom nivou. Građani i preduzeća će u ovom slučaju dobiti alternativu gotovinskom i bezgotovinskom plaćanju i moći će sami da odaberu gde će koristiti koju vrstu novca.
Nabiulina je priznala da će lansiranje kriptovalute stvoriti određene probleme u profitabilnosti banaka, dok ljudima predstoji da nauče kako da koriste novi finansijski instrument. Međutim, Centralna banka očekuje da će pogodnost i svestranost digitalne rublje neutralisati zabrinutost stručnjaka.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je tradicionalno učestvovao u drugom delu zasedanja, već se u potpunosti prilagodio onlajn-formatu i na pitanja odgovarao sa iskrenom empatijom, kao da je ispred njega čovek, a ne ekran.
U svom uvodnom izlaganju, predsednik je naglasio da je uprkos teškoj epidemiološkoj situaciji vlast sada bolje pripremljena za rad u uslovima pandemije nego u proleće.
„Znamo kako treba postupati i zato ne planiramo uvođenje totalnih restriktivnih mera, pokretanje takozvane nacionalne izolacije, kada ekonomija potpuno stane“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, odgovor na rast obolelih u regionima biće „određena rešenja koja će maksimalno omogućiti bezbednost ljudi i održati kontinuirani rad preduzeća i organizacija“.
„Naravno, u trenutnim uslovima neophodno je precizno podesiti mere za podršku preduzetnicima“, primetio je Putin i iskoristio priliku da obavesti o već donetim odlukama.
Tako će za mala preduzeća koja posluju u uslužnom i ugostiteljskom sektoru, a za koja se svuda uvode nova ograničenja, biti omogućeno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za još tri meseca.
„Takođe je već odlučeno da se produži moratorijum na zakazane inspekcije malih preduzeća za celu 2021. godinu", rekao je predsednik.
Međutim, nisu planirani novi veliki izdaci zbog pogoršanja epidemiološke situacije.
„To bi moglo da se uradi, ali nije neophodno. Nerazumno povećanje troškova znači suočavanje sa onim rizicima koje je teško predvideti“, rekao je Putin i kao primer naveo hipoteku.
„Dobro je što u Evropi postoji ljubazna tetka kojoj se uvek možete obratiti za pomoć!", rekao je Putin, ne rekavši tačno o kome se radi, ali analitičari pretpostavljaju da se radi o Angeli Merkel. „Ali mi nemamo od koga da tražimo pomoć“, dodao je predsednik.
Prema rečima predsednika, on ne vidi značajne probleme u ruskoj ekonomiji. Glavni makroekonomski pokazatelji ostaju stabilni. Rezervni fondovi su puni. Broj investitora na tržištu se povećava. Postoje mogućnosti za razvoj.
„Generalno, pre sam optimista nego pesimista i nadam se da će naši partneri to ceniti“, rekao je Putin.
Učesnici foruma, koji su se pridružili diskusiji iz svojih kancelarija u Londonu, Njujorku, Hagu i drugih lokacija, vodili su ruskog lidera kroz trenutnu ekonomsku agendu dok nisu došli do sudbonosnog pitanja: kako će američki izbori uticati na globalnu ekonomiju?
Vladimir Putin je naveo: „Šta god da kažem, naši partneri će se držati bilo čega kako bi dokazali navodno rusko mešanje u izborni proces“. Ali je zadovoljio njihovu znatiželju. Trampova pobeda, rekao je, pružila bi veću predvidljivost, jer je njegova ekonomska politika već jasna. Ali Bajden je u stanju da iznenadi: u teoriji bi trebalo da pojača socijalnu potrošnju, a to, s obzirom da Sjedinjene Američke Države već imaju ogroman državni dug, može dovesti do nepredvidivih posledica za svetsku ekonomiju.
„Ali mi ćemo se prilagoditi“, uverava predsednik Putin. Na šta je drugi učesnik diskusije sugerisao da bi Bajdenova pobeda mogla čak biti korisna za Rusiju, jer bi ojačala rublju u odnosu na dolar.
Kada su iscrpljena ekonomska pitanja, učesnici foruma okrenuli su se politici, pitajući predsednika o njegovim planovima za ujedinjenje sa Belorusijom, kao i izgledima za dugoročno rešenje sukoba u Nagorno-Karabahu.
Putin je uverio da Rusija ne forsira ništa što se tiče Belorusije i da neće iskoristiti trenutnu političku situaciju u republici - „sve bi trebalo raditi isključivo na dobrovoljnoj osnovi“. Prema njegovom mišljenju, Ugovor o uniji zaključen 1999. godine ne zahteva prilagođavanja, a raspravu sa Minskom bi trebalo voditi oko toga koje elemente ovog plana treba primeniti, a kojih se treba uzdržavati.
U Nagorno-Karabahu, kako je naveo, glavni zadatak ostaje isti - zaustaviti sukobe. Posle toga će biti moguće sesti za pregovarački sto i, uz učešće Turske i evropskih sila, pokušati da se pronađe konsenzus i ravnoteža interesa.
Putin ne gubi nadu i navodi: „To je moguće uraditi“.
