Napad nožem u Drezdenu, navodno od strane islamista, obezglavljeni nastavnik u Francuskoj i bivši borac Islamske države u Nemačkoj — o tim problemima govori poslanik Frizen specijalizovan za spoljnu politiku. On je nedavno od nemačke vlade dobio nove podatke o islamistima iz balkanskog regiona koji se nalaze u Nemačkoj.
Ova informacija se nalazi u nedavnom odgovoru savezne vlade na zahtev poslanika, u kojem se opisuje aktivnost Islamske države na Balkanu. Frizen je član komiteta za spoljne poslove, potpredsednik nemačko-ukrajinske parlamentarne grupe i član nemačko-ruske parlamentarne grupe u Bundestagu.
Političar navodi podatke koje je nedavno dobio od savezne vlade: „Kosovari, Bosanci, kao i srpski građani koji žive u Nemačkoj (ukupno 14 njih) ubijeni su u sukobljenim regionima. Ovo nije mali broj. Još sedam njih je u zatvoru na Bliskom istoku. Trenutno se dvanaest Balkanaca koji su se vratili, nalaze ponovo u Nemačkoj. Ovo je vrlo opasno jer sa sobom donose i borbeno iskustvo. Zbog toga mi, AfD, već dugo zahtevamo da se nemački pasoš oduzme onima koju se nalaze ili su se nalazili u regionima borbenih akcija“.
Islamisti kao tempirane bombe
Svaki od islamista je kao tempirana bomba.
„Apelujem na saveznu vladu da ih odmah privede i protera građane koji nisu Nemci. Ljudi sa dvojnim državljanstvom, koji su se borili na strani Islamske države, moraju hitno biti lišeni nemačkih pasoša, kao što to AfD već duže vreme zahteva“, kaže Frizen.
Saopštenja medija poslednjih meseci i godina potvrđuju ove informacije. „Odbegli islamista iz Herforda zadržan je na Kosovu“, napisao je u martu list Noje Vestfališe. „Islamizam se aktivno promoviše na Kosovu“, saopštio je Dojče vele još u leto 2017. godine i naveo arapske izvore finansiranja balkanskog regiona. „Pojedinci, kao i državne i poludržavne institucije“ iz Saudijske Arabije i zemalja Persijskog zaliva podržavaju islamističke zajednice i džamije na Kosovu.
„Islamizam je velika opasnost“
U poslednje vreme mnogi političari iz AfD u Bundestagu upozoravaju na zločine islamističke pozadine.
„Islamističko ubistvo u Drezdenu početkom oktobra, za koje se sumnja da ga je počinio 20-godišnji Sirijac (...) koji je pristalica Islamske države i pretnja“, koji je nožem izbo dva turista u saksonskom gradu, od kojih je jedan umro, ponovo pokazuje da je islamistički teror najveća pretnja unutrašnjoj bezbednosti. A za ovo je odgovorna savezna vlada. Ovom teroristi je, zajedno sa drugim ilegalnim migrantima, dozvoljeno da uđe u zemlju 2015. godine. I nije proteran, iako je bio smatran za teroristu. (...) Samo pet dana pre krivičnog dela pušten je iz zatvora, gde je služio kaznu za podstrekavanje na teška krivična dela koja su pretnja za državu. Ovo je pre nekoliko dana saopštio Martin Hes, zamenik predstavnika frakcije AfD u Bundestagu za unutrašnja politička pitanja. Pored toga, „vlasti nisu ozbiljno nadzirale Sirijca koji je predstavljao pretnju“, kritikuje on.
Lider frakcije Aleksander Gauland, koji je takođe počasni predsedavajući stranke, ubrzo nakon ovog zločina je pozvao na „jačanje društvenih snaga koje se bore protiv islamizma“. Prema njegovim rečima, činjenica da je „nedužni građanin naše zemlje ponovo postao žrtva islamizma, koji štaviše uopšte nije smeo da bude u Nemačkoj, nepodnošljiva je“. Država mora „zaštititi život i zdravlje svojih građana. I u slučaju bilo kakve sumnje, ovo bi trebalo da ima prednost u odnosu na zaštitu stranih državljana od političkog progona u njihovoj domovini. Ovo se takođe odnosi i na doslednu politiku deportacije, uključujući, po potrebi, i regije pogođene krizama ili ratovima“, istakao je Gauland. Pored toga, pre nekoliko dana on je kritikovao predsednika Franka Valtera Štajnmajera zbog toga što se, navodno, nije oglasio povodom ubistva u Drezdenu.
Getc Freming, predstavnik frakcije AfD u Bundestagu, odgovoran za obrazovnu politiku, oglasio se kritikama sredinom oktobra ubrzo nakon ubistva nastavnika Samuela Patija u Francuskoj:
„U nemačkim školama radikalni islam takođe postaje sve uticajniji. Nastavnici su sve više žrtve napada i pretnji. Ali umesto da reše ovaj problem, mnoge savezne države računaju na saradnju sa pogrešnim partnerima. Često traže načine zbližavanja ne sa liberalnim i prozapadnim predstavnicima islama, već sa fundamentalističkim, a ponekad čak i sa islamističkim organizacijama.“
Ekspert: „Pojavljuje se nova generacija islamista“
Francuski ekspert za islamizam Olivije Roj ocenio je ubistva u Parizu i Drezdenu u intervjuu za radio stanicu Dojčlandfunk (DLF). Prema njegovim rečima, pojavila se nova, mlada generacija islamskih terorista, koji u početku deluju „samostalno“ i dive se smrti. „Oni svoje očeve smatraju nesrećnicima“, izjavio je on.
Francuski naučnik je siguran da su prošla vremena kada su se teroristi „okupljali u velikim grupama i sa kalašnjikovima izvodili napade, ubijajući mnogo ljudi“. Napad na noćni klub Bataklan 2015. godine je bio poslednja velika planirana akcija radikalnih islamista. Od tada, prema njegovim zapažanjima, „dominiraju zločini samostalnih terorista koji nožem napadaju prolaznike na ulici“.
Po Rojevom mišljenju, sada možemo govoriti o „individualnom terorizmu“. Ovaj model izvršavanja zločina se može videti u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Zločinci su češće predstavnici druge generacije doseljenika. To je, inače, bio i ubica u Parizu koji je stigao u Francusku iz Čečenije. Istovremeno, među teroristima ima jako mnogo Čečena, dodao je ekspert.
AfD: „Pojačati saradnju Berlina i Moskve u borbi protiv terorizma“
Frizen je ovakvo mišljenje izneo u intervjuu za Sputnjik. Uzimajući to u obzir, predstavnik AfD-a i njene frakcije u Bundestagu već dugo se zalaže za pojačanje saradnje sa Rusijom u oblasti bezbednosne politike i borbe protiv terorizma. „Francuski predsednik Makron je sve pravilno rekao. Nedavno je telefonom razgovarao sa predsednikom Putinom i dogovorili su se da ojačaju saradnju između dve zemlje u borbi protiv terorizma.“
Ako se pažljivo pogleda državljanstvo navodnih islamista i salafista, lako je uočiti da je „skoro 400 ovih islamista imalo ili ima isključivo nemačko državljanstvo. Među njima ima mnogo turskih državljana, kao i mnogo Sirijaca. Ali ima i priličan broj ruskih građana“. Roj je sugerisao da su to „pre svega, Čečeni“.
Povodom najnovijih podataka koji se tiču osoba koje su podložne deportaciji iz bivših sovjetskih republika, koji se nalaze u Nemačkoj, on je istakao: „Oni ukazuju na to da nemačka država nije uspela da se izbori sa zadatkom deportacije osoba koje očigledno treba da budu deportovane. Veoma je važno sarađivati sa odgovarajućim državama“. Ruska Federacija je jedna od njih.“
„Kosovo ne bi trebalo da postane član EU“
Ali, vratimo se Kosovu i čitavom balkanskom regionu.
„Tamo je hitno potrebna ekonomska perspektiva“, sugeriše Frizen.
Međutim, prijem Kosova u EU bio bi, prema njegovom mišljenju, pogrešan spoljnopolitički korak. Ovakav stav protivreči mišljenju drugih međunarodnih stručnjaka, koji ističu da bi ulazak takvih zemalja u Uniju doveo do stabilizacije u unutarpolitičkom smislu. Budući da bi se tako više vezivali za evropske vrednosti, to bi imalo pozitivne posledice i na polju unutrašnje politike. Barem u teoriji.
„Istorijsko iskustvo širenja EU opovrgava ovo mišljenje“, rekao je poslanik imajući u vidu talas prijema kada su u Uniju ušle Bugarska i Rumunija. Pored toga, to bi značilo dodatni teret za evropski budžet, koji je ionako jako opterećen nakon što je nekoliko balkanskih zemalja pristupilo EU, zaključuje nemački poslanik.
Pročitajte još:
