Poznato je da su mnoge vrste bakterija koje uzrokuju bolesti razvile otpornost na postojeće lekove. Prema istraživanjima naučnika, bakterijske infekcije čine oko petine svih smrtnih slučajeva na svetu. Zbog toga naučnici iz različitih zemalja neprestano traže nova antibakterijska sredstva. Rezultati ovih istraživanja su objavljeni u časopisu „Prosidings of National Akademi of Sajns“.
Biolozi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Pereljman u Pensilvaniji su otkrili da ključni sastojak otrova azijske ose „Vespula levisi“, peptid mastoparan-L ili mast-L, uništava bakterijsku membranu, ubijajući ujedno i opasne patogene.
Ovaj protein, koji je u malim dozama generalno bezopasan za ljude, i dalje je prilično toksičan. Uništava eritrocite i izaziva alergijsku reakciju koja kod osetljivih osoba može izazvati anafilaktički šok pa čak i smrt. To nastaje kao rezultat naglog pada krvnog pritiska i prekida u disanju.
Cilj naučnika je da pojačaju antibakterijska svojstva mastoparana-L i učine ga bezbednim za ljude. Digitalnom obradom baze podataka poznatih antimikrobnih peptida, pronašli su takozvani pentapeptidni motiv povezan sa jakom antibakterijskom aktivnošću.
Zatim su zamenili deo na jednom kraju mast-L, koji se smatra glavnim izvorom toksičnosti za ćelije čoveka i dobili modifikovanu verziju proteina mast-MO.
Istraživanja na miševima su pokazala da mast-MO dobro štiti životinje od smrtonosnih bakterijskih infekcija kao što su Ešerihija koli i Stafilokoka areus i to bez ozbiljnih neželjenih efekata. Efikasnost masti-MO je bila ista kao prilikom korišćenja postojećih antibiotika kao što su gentamicin i imipenem.
„Za lečenje sve većeg broja infekcija otpornih na lekove sve su potrebniji novi antibiotici. Otrovi su neiskorišćeni izvor potencijalnih lekova“, navodi se u saopštenju za štampu Univerziteta u Pensilvaniji, konstatacije docenta za psihijatriju, mikrobiologiju i bioinženjering Cesar de la Fuente.
„Pristupi, koje smo koristili u ovoj studiji, mogu se primeniti za proučavanje antimikrobnih i imunomodularnih svojstava molekula peptida i za stvaranje novih metoda lečenja“.
Naučnici su dokazali da mast-MO ubija bakterije čineći njihove spoljne membrane poroznijim. Pored direktnog delovanja, olakšava prodor istovremeno primenjenih antibiotika u bakterijske ćelije. Mast-MO potiskuje štetno imunološko delovanje, što kod nekih bakterijskih infekcija dovodi do teških komplikacija.
Naučnici su napravili desetak varijanti masti-MO i odabrali te koje su značajno pojačale antimikrobni odgovor bez toksičnosti na ćelije čoveka. Nadaju se, da će na osnovu ovih molekula napraviti nove antibiotike, ali će i nastaviti sa proučavanjem otrova kako bi pronašli nove kandidate za antibakterijsku ulogu.
