Što se tiče gubitaka sa strane Nagorno-Karabaha, prema saopštnju Ministarstva odbrane te nepriznate repubike ukupan broj poginuli vojnika iznosi 899, a samo juče pogimulo je 27 vojnika.
Azerbejdžan oborio jermenske dronove
Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane je saopštilo de je uništeno pet taktičkih bespilotnih letelica u Nagorno-Karabahu, koje navodno pripadaju oružanim snagama Jermenije.
„Tokom jutra su azerbejdžanske jedinice protivvazduhoplovne odbrane pronašle i uništile dve bespilotne letelice jermenskih oružanih snaga. Druge dve letelice su spuštene na zemlju posebnom opremom", navodi se u saopštenju azerbejdžanskog vojnog resora.
Nešto kasnije, Ministarstvo odbrane je obavestilo o uništenju još jedne jermenske bespilotne letelice u zoni sukoba, koja je poletela u pravcu Agdžabedinske regije.
Jermenija: Sukobi u istočnom delu Nagorno-Karabaha
Jermenski portparol Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan izvestio je o odlučnim bitkama u istočnom delu kontaktne linije u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah.
„U nekim oblastima, neprijateljske diverzantske grupe su vraćene na prvobitne položaje", napisao je Ovanisjan na svom „Fejsbuk“ nalogu.
Rusija o mogućnosti uključivanja ODKB
Sukob se trenutno odvija na teritoriji Nagorno-Karabaha i nije se preselio u samu Jermeniju, netačno je govoriti o umešanosti snaga Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Pankin.
„Sukob se nije preselio na teritoriju Jermenije, nije bilo zvaničnog zahteva Jerevana. ODKB pomaže svojim državama članicama u određenim situacijama kada postoji jasna agresija. Iako govorimo o Nagorno-Karabahu, koji sami Jermeni ne priznaju kao deo svoje teritorije, verovatno, i ne može biti priznat, netačno je govoriti o korišćenju odbrambenog potencijala ODKB-a“, izjavio je Pankin.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.