„Mi želimo da gradimo sveobuhvatne odnose kako sa Jermenijom, tako i sa Azerbejdžanom “, rekao je on u on-lajn obraćanju na 17. međunarodnom forumu „Valdaj“.
Rusija je, kako je objasnio, oduvek imala posebne veze sa obe zemlje.
„Počnimo od početka, od Nagorno-Karabaha i koga podržavamo. Rusija je uvek imala posebne veze sa Jermenijom, ali i sa Azerbejdžanom. U Rusiji živi više od dva miliona Jermena i oko dva miliona Azerbejdžanaca. To nisu samo ljudi koji su došli na privremeni posao, već i ono koju tu žive praktično stalno“, objašnjava Putin.
Čak iako pregovori ne daju rezultata 30 godina, to ne znači da treba da počne da se puca, dodaje on. i ističe da niko više od Rusije nije zainteresovan za rešavanje ovog pitanja.
To je konflikt među našim prijateljima, dodao je ruski predsednik.
Ruski predsednik navodi da se ukupna broj poginulih na obe strane od početka novog talasa sukoba približava cifri od 5.000. Rusija je mnogo godina predlagala razna rešenja za tu krizu, ali ono nije nađeno i sada imamo sukob u najgoroj varijanti, dodao je on.
Podsetio je da je 1992. godine formirana Minska grupa OEBS, da su Rusija, Francuska i Amerika kopredsedavajući, i da je na njima odgovornost za organizovanje pregovaračkog procesa.
„Uveren sam, 100 odsto, da svi učesnici u procesu teže tome da se situacija normalizuje, ali niko nije toliko zainteresovan za to kao Rusija“, rekao je Putin.
Putin je rekao i da se Rusija i Turska ne slažu kada je reč o situaciji na južnom Kavkazu i da je Moskva za političko rešavanje pitanja Nagorno-Karabaha.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
