Raskoš jedne „Iluzije“
Aleksandar Jovanović Šljuka stekao je reputaciju pesnika na klaviru. I zaista njegove kompozicije sa debi albuma „Iluzija“ odišu ritmom koji nosi poezija i razigranom melodijom koju nudi džez. Ideja za stvaranje ovog albuma, koji navršava tri godine, došla je iz poezije, a kako bi drugačije mogao da predstavi svoje pesme, ako ne kroz muziku.
„Muzika je za mene način da izrazim sve strane svoje ličnosti, pa i tu pesničku. Sa muzikom se osećam kao na domaćem terenu“, kaže za Sputnjik džez muzičar Aleksandar Jovanović Šljuka.
Debi album „Iluzija“ stvarao je sa dugogodišnjim saradnicima Markom Fabrijem i Aleksandrom Cvetkovićem, a ekipi su se pridružili Nevena Jelić, Nevena Glibetić i Maks Kočetov kao posebni gost na saksofonu.
„Aleksandar Cvetković, Marko Fabri i ja već desetak godina sviramo zajedno. Saradnju smo započeli sa sastavom Woodcock group koja se nastavila i na Serbian Jazz Bre projektu. Na ’Iluziji’ pridružili su nam se novi muzičari u kojima prepoznajemo iste muzičke afinitete, ukus i stremljenja“, kaže Jovanović koji često sarađuje i sa književnikom i reperom Marčelom.
Inspiracija po kojoj šetaju slavni muzičari
Za album „Iluzija“ kaže da je žanrosvki nesvrstan jer su njegovom inspiracijom šetali ne samo slavni džezeri, već i muzika s kojom je odrastao.
„Ima tu svega, od Bitlsa, Pink Flojda do Leba i sola, EKV-a koji su bili na mom repertoaru u mlađim danima. Sva ta muzika prošla je kroz mene i pomešala se sa džezom koji volim i slušam“, priznaje Jovanović.
Časovi Čika Korije i Kita Džereta
Šljukin prvi instrument bio je metalni levak za pretakanje na kojem je, kako kaže, u ranom detinjstvu, izvodio popularne numere, a susret sa klavirom bio je ljubav na prvi pogled. Formalno muzičko obrazovanje započeo je kao mlad, a priznaje i da ga je posle samo tri godine napustio, što ga čini retkim samoukim džezerom na sceni.
„Ima nas dosta samoukih muzičara, ali retki su oni koji se bave džezom, jer je tu potrebno dosta vežbanja i učenja kako bi jedan muzičar ovladao veštinom improvizacije“, tvrdi muzičar.
U muzičkoj školi je stekao muzičku pismenost, ali pravi susret s muzikom dogodio se neformalno.
„Jesam napustio školu, ali nisam napustio muziku. Dopustio sam da me vodi muzika koju sam slušao, želja da je i sam stvorim, i vremenom sam dostigao taj nivo da mogu da se izrazim kako želim“, priznaje naš sagovornik.
Slušanje muzike smatra najvažnijom lekcijom za jednog muzičara, a najuticajni učitelji za njega bili su slavni džezeri. Iako ga nisu podučavali univerzitetski profesori, njegovi učitelji bili su džez virtuozi koje je slušao na pločama i kasetama.
„Slušanje muzike veoma je važno za razvoj svakog muzičara. I dan danas veliki džezeri utiču na moju muziku. To su pre svega Čik Korija, Pet Metini, Kit Džeret. Bilo je tu i ljudi sa kojima sa uživo bio u kontaktu. Jedan od njih je Miša Blam od kog sam neposredno učio kroz zajednički rad pred kraj njegovog života. Ali najviše toga desilo se slušajući muziku ovih velikih imena, pokušavajući dublje da uđem u njihovu muziku i shvatim šta se tu dešava“, objašnjava Jovanović.
Solo za megalomane
Osim muziciranja u privatnosti svoga doma, Aleksandar Jovanović Šljuka za Sputnjik otkriva da priprema novi album koji će biti potpuna suprotnost „Iluziji“.
„Želeo sam da napravim kontrast prema vremenu u kojem je sve megalomanski, u kojem se traži mnogo zabave i raskoši u muzici. Zato će moj sledeći album biti solo za klavir – dakle svedeno što se tiče orkestracije, aranžmana i instrumenata, ali veoma interesantno za slušanje“, otkriva muzičar i dodaje da je najveći izazov za svakog pijanistu da svira i nastupa bez podrške benda.
Na pitanje koje su se muzički uticaju upisali u nove solo pesme, naš sagovornik kaže:
„U njima će prevladati džez i improvizacija, ali biće tu i poezije, rokenrola, psihodeličnog zvuka za opuštanje i otpuštanje misli. Biće i zanimljivih obrada. Moji muzički uticaji moraju biti prisutni u zvuku jer sve što slušamo kroz život, sve što volimo izlazi iz nas.“
