„Podsetio sam predsednika (Sarkisjana) da NATO nije strana u sukobu. I Jermenija i Azerbejdžan su važni partneri NATO-a... NATO je duboko zabrinut zbog kontinuiranog kršenja prekida vatre koji dovodi do tragičnih ljudskih žrtava“, rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, za NATO i međunarodnu zajednicu važno je da se borbe okončaju.
„Da bi se završila stradanja i pronašlo mirno rešenje. Od vitalne je važnosti da strane pokažu uzdržanost, poštuju prekid vatre i počnu sa deeskalacijom sukoba“, istakao je generalni sekretar.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
