„Nasilje u Nagorno-Karabahu mora prestati. U razgovoru s predsednikom Jermenije ponovio sam našu najdublju zabrinutost zbog nastavka borbenih dejstava. Strane moraju poštovati prekid vatre i vratiti se za pregovarački sto bez ikakvih uslova“, napisao je Mišel na svom Tviteru.
Violence in #NagornoKarabakh must stop.
— Charles Michel (@eucopresident) October 21, 2020
To @Arm_President Sarkissian repeated our deepest concern about ongoing fighting with major humanitarian costs.
Parties must respect ceasefire and return to negotiating table without preconditions.
External interference is unacceptable. pic.twitter.com/5HE6j7xnc0
On je dodao da je „spoljno mešanje (u sukob u Karabahu) nedopustivo“.
Sarkisjan je otišao u Brisel kako bi o problemu Karabaha razgovarao sa rukovodstvom Evropske unije i NATO-a. Na dnevnom redu sastanaka su pitanja vezana za granatiranje pograničnih naselja Jermenije od strane azerbejdžanskih oružanih snaga.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Nakon toga su u Moskvi 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin. Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još:
- Jerevan pozvao EU i NATO da izvrše pritisak na Tursku zbog Karabaha
- Još oko 1.000 militanata iz Sirije poslato u Karabah