Rast kineskih investicija u Zapadnom Balkanu poslednjih godina je ubrzan, a dobar deo njih realizuje se u okviru globalne inicijative Pekinga „Pojas i put“. U Srbiji bi ulaganja kineskih firmi, ako se uzmu u obzir dosadašnji i najavljeni projekti, trebalo da dostignu 10 milijardi dolara.
Zapad je pogrešno procenio da će kineski „Pojas i put“ bankrotirati zbog preinvestiranja, a kad je shvatio da od toga nema ništa, prvo je američki razvoji fond DFC otvorio predstavništvo u Beogradu, a onda i Brisel najavio nova ulaganja, ističe publicista i pravnik Branko Pavlović.
Sjedinjene Države i Evropska unija, smatra Pavlović, izgleda zaista misle da su građani u regionu beskrajno naivni i da ne vide očigledno — da je i DFC, i najava evropskog investicionog plana želja da se takmiče s Kinezima.
„Zapad ima jednu jedinu agendu koju gura — oni su sve ogoljenije neko ko hoće da vlada i kontroliše taj prostor, pa ih je zabrinula konkurencija Kine i Rusije i razmišljaju kako tome da pariraju“, dodaje ekspert.
Što se tiče sume investicija najavljene ovih dana iz Evropske komisije za Zapadni Balkan — devet milijardi bespovratnih sredstava, Pavlović napominje da je to deo velikog paketa Evropske komisije za bespovratnu pomoć od 390 milijardi koji još nije dogovoren i da je to „šargarepa koja još nije ni zasađena i pitanje je koliko će da raste“.
Razlika između kineskih i zapadnih investicija
Pavlović ukazuje i na bitnu razliku između kineskih i ruskih investicija i onih zapadnih — ove prve su potpuno politički neuslovljene i Srbija može slobodno da vodi svoju međunarodnu politiku.
„Kod EU to ne dolazi u obzir, a kod DFC u statutu se izričito kaže da je to namenjeno da bi se sprovodila politika SAD“, kaže sagovornik Sputnjika, koji savetuje da se zato investicije sa Zapada uzimaju na kašičicu.
Ekonomista dr Goran Nikolić komentariše uobičajene tvrdnje prozapadnih ekonomista da od kineskih ulaganja nema mnogo profita jer Kinezi redovno dovode svoje firme i radnike.
„Mehanizam sa Evropljanima je samo drugačiji tehnički, ali se u praksi svodi na isto. Kod Kineza imate jasno dogovoreno 45-50 odsto učešće srpskih preduzeća. Kod Evropljana je sve to kao slobodno, ali morate da idete na tender, a na tom tenderu su uslovi takvi da će na kraju pobediti evropske firme koje će kao podizvođača uzeti neke naše firme. Doći ćemo na isto, samo ćemo imati malo skuplji kredit, a formalno će to lepše da zvuči“, zaključuje ekonomista.
Tri najveće investicije u Srbiji su, podsetimo, RTB Bor, Železara Smederevo i fabrika guma u Zrenjaninu. Kineski HBIS preuzeo je Železaru Smederevo 2016.godine, dok su 2018. sklopljena dva važna ugovora sa Kinezima: kompanija „Ciđin majning“ kupila je RTB Bor, a u Zrenjaninu je „Šandong linlong“ otvorio fabriku za proizvodnju automobilskih guma. Kineske kompanije takođe u Srbiji učestvuju u realizaciji niza infrastrukturnih projekata.
Pročitajte još:
Ekonomsko nadmetanje: Američki fond dolazi u Srbiju da parira kineskom novcu /video/
Kina nanela prvi udarac Americi u svetskoj finansijskoj bici
Amerika realizuje svoje interese preko ekonomije, a Evropa se "peče" rešavajući politička pitanja
